Рибе
Рибље богатство Србије обухвата 94 врсте риба које су садржане у 60 родова и 22 породице паклара и кошљориба-зракоперки, од којих је око трећине врста риболовно атрактивно, а рибарственим заштитним мерама (трајни или привремени ловостај, минимална дозвољена дужина за излов, дозвољени дневни улов) обухваћено је 45 врста риба, као и све врсте слатководних ракова и шкољки.
ВИШЕ О РИБАМА
Рибе су ектотермни кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.
Рибе су скоро савршена жива бића, која међусобно комуницирају, друже се, радују, тугују, воде рачуна о свом потомству, осечају бол и памте њен узрок. За човека су још увек загонетна и тајанствена бића. Рибе немају мождану кору али су им чула веома добро развијена. Наука је добро проучила рибља чула те је на тај начин риболовцима омогучила да прилагоде своје понашање као и прибор и мамце према риби коју желе да улове.
Рибље око је прилагођено животу у води. Рибе виде само око метар раздаљине а тек понеке до 15-так метара а то су углавном грабљивице. Добрим видом се нарочито истичу Пастрмка и Липљен. Липљен непогрешиво разликује и најситније детаље код вештачких мушица у односу на природне. Чуло мириса је веома развијено код риба и способно да реагује на чак десетомилијардити део неке супстанце. У томе се посебно истићу јегуље које реагују на 2,8 трилионита дела неке супстанце.
Рибе се распознају по мирису, разликују пријатеља од непријатеља, познају своје младунце, разликују храну од других материја итд. Од риба у нашим водама развијеније чуло мириса је код шаранских врста него код грабљивица.
Ова сазнања риболовци треба да користе како би прилагодили своје понашање као и прибор и мамце у односу на рибу коју желе да упецају. Не треба користити прокисле, ужегле или бајате мамце и не треба се стално прати у води на месту где пецамо, јер и својим мирисом можемо открити своје присуство и на тај начин одвратити рибу. При прављењу мамца у коришчењу мириса не реба претеривати већ се трудити да ваш мамац буде што природнијег мириса како би што лаксе преварили рибу. Чуло слуха такође није једнако развијено код свих врста риба.
Грабљивице слабије чују од осталих врста и немају већи страх од звука, мада им веома смета бука која долази из чамца и кретање по обали (вода 4,5 пута брже преноси звук). Рибе као Штука не плаши се звука, она ће ударити на варалицу поред самог мотора од цамца, док Шаран има паничан страх од звука. Сома страшно раздражује бука па се та његова слабост веома успешно користи у лову на њега. Чуло укуса је код вечине риба веома добро развијено а наука је доказала да рибе веома добро разликују слатко, слано, кисело и горко.
Грабљивице плен грабе веома брзо и у лету па тек када им се мамац нађе у устима осете да им укус неодговара па на све могуће начине желе да га избаце из уста Рибе поседују још једно веома развијено чуло а то је Бочна линија која се протеже са обе стране рибљег тела од главе до репа. Овај систем бочне линије је повезан са нервним квржицама које су густо распоређене по глави, шкргама и у устима. Овим чулом рибе хватају и најминималније вибрације у води, разазнају смер водотока, одређују присуство других тела и предмета у својој близини па им због тога вид уопште и није потребан.
Још о рибама
Вода је гушћа од ваздуха тако да смањује утицај гравитације на рибу. Тело рибе је гушће од воде, па тежи да потоне. Већина рибљих врста може да регулише густину свог тела мехуром. Рибљи мехур је резервоар пун ваздуха који риба може да пуни и празни по својој вољи. Тако, без икаквог напора, риба може да се задржи на жељеној дубини.
Интелигенција
Рибе имају изузетно мали мозак и њихово понашање се заснива на низу урођених рефлекса и реакција према предметима у околини чак и према храни, светлу и вибрацијама.
Рећи да је риба бистра, није одрживо али уколико се шаран неколико пута ухвати на исти мамац, почеће да га заобилази! То је разлог што велике и старе рибе које су више пута биле враћане у воду или су се откачиле риболовцима, треба ловити неуобичајеним мамцима.
Облик тела
Ако две рибе живе и хране се на истом месту, сигурно је да ће једна истиснути другу. Например Бодорка (жутоока) и црвенперка, живе у истим водама и хране се истом храном али су се прилагодиле тако да се не угрожавају. Црвенперка се храни на површине а бодорка на дну. Бодоркама као и другим рибама које се хране са дна горња усна прелази преко доње што њихова уста чини благо повијеним на доле док је код риба површине то обрнуто. Рибе дна често имају могућност да издуже усне у облику трубе које им тад служе као сисаљка.
Рибе из брзих вода као што су мрена и кленић имају витко тело које им олашава пливање у јаким струјама. Рибе спорих вода као што су лињак и деверика имају дебела тела јер виткост у њиховом свету не представља никакву предност док је у дебљим телима више места за акумулацију масних наслага у току зиме.
Грабљивице имају различите облике тела у зависности од начина живота. Штука и смуђ који вребају из заседе имају добро развијена предња пераја која им дају велико убрзање при првом нападу. Бандар прогони свој плен и тело му је боље за дуготрајно пливање. Све грабљивице имају велика уста са оштрим зубима као и веома флексибилне чељусти које им омогућавају да лако прогутају плен. Наравно, сви предатори су добро маскирани, како би успели неприметно да се примакну плену.
Како рибе виде
Вода упија и расипа светлост много брже од ваздуха посебно кад је мутна. Из тог разлога добар вид није пресудно битан за рибе као за копнене животиње. Већина риба је кратковидна.
Очи су код риба постављене са стране главе, тако да оне виде скоро 360°. Да би одредила удаљеност објекта, потребно је да риба са оба ока фиксира предмет. Из овога следи да само објекту са предње стране, риба може да одреди удаљеност. У овом уском појасу риба види јасно и сваки и најмањи покрет, прецизно детектује. Међутим, са стране, бочно, риба види само контуре и покрете. Из тог разлога, много ћете лакше уплашити рибу ако се померате него ако мирујете.
Грабљивице као што је штука, плен прогоне уз помоћ чула вида. Код ове рибе, очи су више приближене и померене ка предњој страни главе. На овај начин, повећана је област у којој штука одлично види и где оба ока могу да учествују у стварању слике!
Јатним рибама, као што је бодорка, није битно да одреде удаљеност до објекта, већ им је много битније да сагледају што ширу област око себе и у њој примете сваки покрет, посебно напад грабљивице или померање целог јата. То је и разлог што су им очи постављене бочно са супротне стране главе. Тако постављене очи, омогућавају да риба примети покрет, али не и да се јасно виде предмети и одреди даљина до њих.
Остала чула
Вода не преноси најбоље светло али зато одлично преноси укус и мирис. Већина риба има изузетно развијено чуло мириса које се налази у две ноздрве, на горњој страни њушке. Сом рецимо, скоро не види али му је чуло мириса доминантно и његовом употребом, тражи плен.
Чуло укуса код риба није само у усној дупљи. Цверглани, могу да осете укус и преко коже. Многе рибе имају бркове којима сем што пипкају храну испитујући јој облик, могу и да осете њен укус.
На оба бока рибе, налази се по једна латерална (бочна) сензитивна линија којом рибе осећају и најмање вибрације у води. На тај начин могу осетити приближавање непријатеља или лакше пронаћи плен. Како и земља и вода преносе вибрације изузетно добро, сваки ваш неопрезан корак рибе могу да осете и да се удаље.
Типови главе
Глава смуђа - типична за грабљивицу. Очи су постављене са предње стране, омогучавајући бинокуларан вид, уста су пуна малих, оштрих зуба и могу се широко отворити.
Глава црвенперке - типична за рибу која се храни са површине воде. Доња усна прекрива горњу, усне су благо повијене на горе, нема брчића.
Глава шарана-типична за рибу која се храни са дна. Горња усна прекрива доњу а обе усне могу да се преобразе у сисаљку којом ове рибе рију муљ. Брчићи детектују храњиве материју са дну.
Парење
Постоје два основна облика понашања при размножавању. Један број риба полаже велики број јајашаца која онда оставља да се сама сналазе док друга група полаже малу количину икре и брани је све док се млађ не излегне а некад и одређени период касније.
Штука, шаран, лињак, деверика, полажу своја јајашца на подводно биље. Мрена и смуђ, више воле камењар и песак, док бандар лепи јајашца на корење и стабљике биљака.
Већина риба се мрести у пролеће чим вода мало отопли. У зависности од воде, штуке се паре, најраније у марту и априлу, бандар у априлу док већина шаранских риба то раде од маја до јуна. Тренутак парења је одређен променом температуре и дужине дана.
Већина риба из фамилије ‘шарана’ се не пари док температура воде не пређе 18°Ц. То је обично од маја до јуна али ако је пролеће хладно, тај период се помера од јула до августа!
Полагајући икру међу биљем, рибе штите своју млађ од предатора. Лињак се пари у току неколико недеља док штука и бандар, полажу икру за мање од недељу дана.
Након што женка положи јајашца, мужјак их оплођује млечом.
Јајашца имају љепљиву, танку опну која им помаже да се закаче за траву, камење и корење како у муљу не би пропала од инфекције и недостатка кисеоника!
Мужјаци, по правилу, раније полно сазревају од женки. Мужјаци штуке и бандара, сазревају у својој другој години док су женкама потребне три године. Са полним сазревањем, код женки се појављују оварији (јајници) и рибе добијају на тежини између 15-20%.
Већина риба се не храни за време парења али се након завршеног мреста њихова потреба за храном повећава. Тако, 60 % укупне годишње хране, штука поједе одмах после мреста.
Кад се јајашца излегну, млади немају одмах изглед рибе. У том првом делу живота, ове ларве имају на себи велику кесицу потеклу од јајашца у којој се налазе храњиве материје. У првим данима живота, ларве троше те залихе. Кад их потроше, крећу са исхраном зоопланктонима.
Станишта
Риба се обично задржава тамо где се нешто догађа, где се вода пени и ковитла (млин, брана, преводница, ушће мале притоке, водопад). Добра места за риболов су и заклоњена станишта (пањеви, трава, потопљене гране, подлокана обала, острва на води, велике дубине). Рибе воле да се задржавају низводно од препреке где им је лакше да дишу главом уз струју него низ.. Већина риба не воли претерано брзе струје и јаку матицу јер тада мора да троши много снаге да би се одржала на месту.
Кад тражите рибу, размислите где би јој се могла налазити храна. Риба све време прати извор хране, некада и по цену да их веће рибе нападну и убију.
шкрге
Шкржни листови се брзо осуше, када риба није у води, Неке врсте риба су преко својих посебних еволуционирања своје шкрге добро развиле, па могу на копно остати дуже време. Неке врсте, ипак, могу чувати количину воде и из ње "вадити" кисеоник, и тако остати дуже време на суво.