Нишава
Нишава припада црноморском сливу и покрива територију од
3,950 км2 (1.237 км2 у Бугарској, 2.713 км2 у Србији). Протиче
кроз Бугарску и Србију. и са дужином од 218 км најдужа је притока
Јужне Мораве.
Настаје од Гинске реке и Врбнице, које се састају на 640 м.н.в. у
близини села Тодена у Бугарској. Извориште, испод врха Ком на
Старој планини, је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве
у Бугарској износи свега 67 км, и без већих је притока.
Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у
Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира
клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је
гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и
наставља даље западно кроз Србију.
Текући 151 км углавном према западу, Нишава пролази кроз
Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и кроз Ниш. Главне
притоке су Темштица (горњи ток Височице) дуга 84 км и Јерма 72 км,
затим Габерска, Расничка, Осмаковска, Коритничка, Црвена, Малчанска
и Кутинска река.
Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка
клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по
селу Сићеву. Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је
искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање,
и производњу електричне енергије.
Клисура је 17 км дугачка и 35-400 м дубока. У неким деловима прави кањонске структуре.
Од укупне дужине тока на Нишку котлину, од изласка из Сићевачке клисуре до ушћа, отпада 29 км. Од тога ужем и ширем подручју Ниша припада око 21 км. Главне притоке у Нишкој котлини су: Јелашничkа, Кутинска и Габровачка с леве, Бреничка и Рујничка и више мањих притока (Малчанска, Матејевачка, Бреничка и Рујничка река - потоци), који лети већином пресушују, с десне стране.
За разлику од средњег и горњег тока, Нишава у Нишкој котлини има карактер равничарске реке с меандрима ( који су већином после другог светског рата исправљени), напуштним деловима корита, спрудовима и речним острвима. Ширина речног коритра креће се од 35 до 100 м, а дубина воде у летњим месецима од 0.5 - 1.5 м. Нишава има плувнонивални водни режим с 2 максимална и минимална стања у години. Главни максимум је у пролеће после отапања снега (марта) и у време кишовитих месеци - априла и маја. Секундарни максимум је крајем јесени у току зиме (децембар, јануар и фебруар). Главни минимум је крајем лета и почетком јесени за време сушних месеци августа, септембра, октобра и новембра. Секундарни минимум је почетком лета - јуна и јула. Све ово се одржава на рад риба.
Формирањем Завојског језера са ХЕ "Завој", проточном браном и просечно једнонедељним испуштањем вишка воде у потпуности је поремећен живот риба у погледу узимања хране и мреста. Уређивањем обале и корита Нишаве, узводно од железничког моста као и постављањем пластично - гумених каскада, девинитивно се уништило оно мало услова у којима се одвијао колико-толико нормални живот риба. Добрих места за лов клена и скобаља код "Бановине", скобаља, клена и шарана код "гусара", клена и сома код Нитекса, нажалост више нема.
Нишаву насељавају следеће врсте риба:
Шаран, караш, бабушка, клен, бодорка (жутоока), скобаљ, мрена,
поточна мреница, кеслерова кркуша, кркуша, шљивар, белица (уклија),
плиска (двопругаста уклија), гавчица, лињак (напуштени делови
корита), кинеска брадавичарка, вијун, сом, јапанац (сунчаница),
гргеч и штука. Нишава је порибљавана углавом мешаном белом рибом,
бабушком, шараном а 2005 и двогодишњом девериком а 2006. девериком
узраста 1+ и 2+ као и млађи штуке узраста 1+ и 2+ и сома истог
узраста.
ТЕРЕНИ
Иако је изградњом бране на Височици (Завојска акумулација), Нишава у
средњем Понишављу највећим делом свог тока укроћена и у великој мери
изгубила природна својства брзе “мренске” реке,
остала је врло
примамљива вода за скоро све врсте спортског риболова, посебно за
вараличарење и мушичарење грабљивог клена, али и пастрмке! Према
истраживањима, Нишава је у Белопаланачкој и Коритничкој котлини,
“храњена” водом крашких врела па је сачувала релативну чистоту реке,
тако да су њене воде идеалне за живот поменутих грабљивица.
Нишава је брза, релативно чиста река – мренског карактера. Најинтересантнија ловна места налазе се у Понишављу, испод Пирота, односно око Беле Паланке, затим кроз Сићевачку клисуру и делу између Нишке Бање и Ниша, односно од Коњичког клуба до Врежинских башти!
Издвајамо неколико, можда, најбољих риболовних ревира, уз
сам аутопут, тј. железничку пругу Димитровград - Ниш;
а то су:
Станичење (изнад бетонског моста), Црвенчево (велики вир испод
села), Ђурђево поље (испод саме пруге), Сињац (око моста), Чифлик
(око манастира), Љубатовица (испод и изнад моста), Црквица
(Трајкова воденица), Клење (низводно)… На поменутим
теренима, река благо меандрира преко некадашњег
равног језерског дна Белопаланачке котлине, пробијајући се, попут
змије, од Паланке према Сићевачкој клисури, кроз средње Понишавље,
кроз највећу крашку област у Србији!
Изнад Станичења почињу брзаци обрасли врбацима и високим стаблима топола – пуни кленова, скобаља, мрена, бабушки, кркушица, поточних мрена, али и пастрмки. На неким местима Нишава ствара вирове и од по три до четири метара, док је приобални део тока обрасао травом у којој обитавају многе ципринидне врсте, најпре шаран, бабушка… На обалама има доста потопљених стабала и корења испод кога се крију капитални примерци клена, сома… док у средишњим деловима царује скобаљ и по која залутуала деверика, нарочито после пуцања бране Дивљанског језера, када су јата различитих врсти уточиште пронашла низводну, у кориту Нишаве.
Клен варалице обично напада на ивици брзе и спорије воде. Узима готово све варалице које одговарају габариту његових чељусти – од силиконаца, воблера до мањих кашика. Претраживање места варалицом траје доста кратко, 5 – 6 забачаја.
Када се пеца бабушка у игри су све врсте штапова. Најпопуларнији су "петљаши” дужине 4 – 5 – 6 м, јер се риба храни у мирнијим приобалним деловима Нишаве. На местима обраслим воденом вегетацијом, најбољи резултати се постижу пецањем непосредно иза растиња, у “рупама”.
На Нишави, од мамаца, највише се користе глисте и црвићи, као и кукуруз, жито, ваљак (нокла), корица од хлеба и, свакако, мамац број један је – ружа хлеба. Величина руже зависи од промера удице и ставља се, тако, што се палцем и кажипрстом благо стисне и качи око лука удице.
Скобаљи “од преко кило”, лове се и данас, али су се знатно проредили. Капиталци се пецају испред и иза брзака (прелива) где је дубина око једног и по метра. Најпре, хранимо место, класичним хлебним бомбама. Преко лета – кувана пшеница се меша са глином и тако баца у одабрани ревир. Ако је вода мирна, споротекућа - месимо свеж хлеб тако да буде жилав као гума, потом га обликујемо у лопте величине песнице и унутра стваљамо – мањи камен. За разлику од бомби која траје и више сати, мешани хлеб мора чешће да се баца да се риба не би померила низводно. На најмањи додир скобаља мора да се “удара” контра, јер је подуст лукава риба – реагује на минимални отпор, спреман да “испљуне” мамац….