PLOTICA
латински: Rutilus pigus
енглески: Danubian roach
припада породици Cyprinidaе
Минималнa дужинa улова 20cm
Ловостај од 15. априла до 31. маја.
Плотица је становник брзих и чистих токова (ендемит дунавског слива).
Задржава се углавном на каменитом или шљунковито дну. Њу можемо наћи у свим европским водама. Распрострањена је у широком реону у којем обитавају пастрмка и липљен, али и деверика и мрена. Најчешће живи појединачно, понекад у јатима, на ушћима, у доњим токовима река, а често је има и на површини.
Храна су јој водено биље и ситна фауна дна (углавно ларвице). Она храну тражи на дну, диже се и у средњим слојевима, а када је на површини, слади се инсектима. Дешава се да је у једном дану активна а другом као да је нема.
Тело је код ове врсте издуженије него код других врста рода Рутилус.
Плотица (речни вук) је риба плаво-зелених леђа, сребрнастих бокова, црвенкастих пераја и издуженог тела.
У периоду мрешћења, мужјаци добијају врло живе боје – атрактивне боје.
Изузетно је вешта и брза, лукава и опрезна, плашљива и врло борбена риба тако да је љубитељи риболова понекад пореде са пастрмком. Може да нарасте до 45цм и достигне тежину и 2кг. Најчешћи примерци су дуги око 30цм и тешки до 350 g.
Мрести се од маја до јула где женка лепи икру на водено биље. За време мреста, женка се оспе, по глави и леђима, ситним квржићастим брадавицама – мресни осип. Плодност је 40.000 до 60.000 јаја. Јаја су лепљива и прићвршћују се за подводно камење и биље.
У Србији је има у Дрини, Лиму, Западној Морави. Може се ухватити и у другим водама, па чак и у Дунаву.
