ШАРАН
латински: Cyprinus carpio
енглески: Carp
припада породици Cyprinidae
Минималнa дужинa улова 30cm, максимално 3 рибе дневно
Ловостај од од 1. априла до 31. маја.
По шарану је цео један део рибљег рода добио име, чак и одређена врста вода, (Cyprinidae).
To je најбројнија породица слатководних риба,
са око 2000 врста сврстаних у око 200 родова. Припадају мекоперкама и већина их има ждрелне зубе који се налазе на последњим шкржним луцима.
Шарана зову још и крап, крмача, дунавски лисац.
Распрострањен је по целој Европи и Азији. Прадомовина су му Кина, Јапан, Средња Азија, односно водени слив Црног мора, односно Дунава.
Шаран је најзначајнија риба равничарских река. Од свих риба најчешце се налази на нашим трпезама (рибњачки шаран - голаћ). Профил индеx дивљака мења се између 3,5 до 4,5, тело му прикривају велике крљушти, од горе је браон, са стране златно жут, а стомак му је светло жуте боје. Профил индеx рибњачког шарана је 2 до 2,5. (дужина тела-без репа, подељено са највећом висином тела).
У повољним условима, рибњачки шаран, постиже велике тежине, али му борбеност није у сразмери. Закачен на удицу, брзо се предаје. Бира обично канале, језера, па и мирније реке, па га стога у Дунаву ређе налазимо. Постоји и тзв. Чешки шаран, који такође спада у рибњачке шаране. Он има крљушти, али се много разликује по облику од правог дивљака. Здепаст је и има изразито стрма леђа.
Данас се у рибњацима узгаја четири врсте шарана:
љускави шаран |
велељускави шаран |
малољускави шаран |
голи шаран |
Прави дунавски оклагијаш је риба вретенастог облика и насељава готово све низијске реке. Из Европе је пресељен у Северну Америку и Аустралију. Често га зову и "дунавски лисац", јер дуго испитује мамац, па га је тешко уловити.
Убоден на удицу, пронаћи ће и најмањи запон да обмота најлон око њега, а онда збогом. На каменитим деловима реке држаће се дна да би најлон пререзао на камен или шкољку. Његово тело је гомила мишића (не предаје се до последњег часа). Као своје станиште, од кога се ретко удаљава, обично бира потопљене пањеве и стабла која су дуже време у води. Оваква дрва су начета црвима, који су му, поред шкољки и пужева, главна храна. Углавном се креће уз крајеве стабла.
Шаран живи у мирним и топлијим водама, највише воли тиха и дубока места у језерима и рекама. За време великих врућина повлачи се у хлад или под водено биље уз саму површину воде.
Може да достигне
дужину од једног метра и масу и преко 20 kg. Има издужено, обло тело и
крупну главу на којој су уста окружена са четири израштаја у виду
бркова. Може се образовати и израштај у облику цеви којом шаран усисава
храну са речног дна. Има једно леђно пераје које почиње оштром жбицом.
Леђна страна тела је различито обојена у зависности од
станишта на коме живи, док је трбушна углавном светлија.
На леђима је претежно уљано-зелена, према
трбуху зеленкаста до златасто-жута, а трбух је жућкасто-бели, или
светло жут. Пераје су му сивкасто смеђе боје с маслинасто-зеленим
и црвенкастим преливима. Распознавање полова са сигурношћу се може
утврдити само за време мрешћења. Унутрашња страна прсне пераје је
код мужјака благо храпава.
Шаран се мрести углавном у јуну и у јулу, а ако је година хладна, мрест се продужује и касније. Шаран је већ у трећој години живота, при дужини од 25цм, способан за расплод. Мужјаци и женке траже згодна мрестилишта - плитка места обрасла густим воденим биљем. Женка одлаже од 200.000 до 700.000 јајашаца на шаш и траве, а мужјаци је прате и оплођују. Кроз недељу дана излегне се млађ која брзо расте, па су то у јесен већ рибице дугачке 10 до 11 цм. Друге године могу бити тешки и до пола килограма, а треће и до килограм, да би у четвртој години имали од 2 до 3 килограма.
Шаран је сваштојед. Храни се ларвама водених инсеката који живе у муљу, мекушцима као и ситним раковима. Већи примерци једу и ситније рибице, али шаран ипак не спада у рибе грабљивице.
Шаран је врло опрезан и вешт у опасности.
Памти места где им се даје храна, жилави су и отпорни, и могу дуго без воде. Потреба за кисеоником
му је веома скромна јер његово тело изузетно добро искоришћава кисеоник. Приликом недостатка кисеоника у води шаран излази на
површину воде усиса ваздух , а дише и преко коже.
