ПЕШ
латински: Cottus gobio
енглески: bullhead
припада фамилији Cottidae
Пеш је слатководна риба са великим – широким устима и бодљикавим перајима. У Србији живи у свим речним сливовима.
Пеш може да нарасте до 12 cm и да тежи 150 грама.
Тело му је голо и ваљкасто. Има велику и спљоштену главу са тупом њушком и широким устима и има по једну малу бодљу са сваке стране. Тело му је прекривено слузавом материјом, сиве боје са пегама. Трбух му је сивкастобеличасте боје. Грудна пераја су му велика и лепезаста, леђно пераје је дводелно, од кога је први део бодљикав. Трбушна пераја никад не досежу до аналног отвораа репно пераје му је лепезастог облика. Боја му варира у зависности од станишта, али је најчешће браон зелене боје са тамнијим неправилним шарама.
Пеш је сродник чиковима, па и дели исто станиште са њим.
Највише воли брзо текуће, салмонидне воде, са песковитим или
шљунковитим дном .
Дању се крије иза камења, у густој трави дна или у корењу приобалног биља.
У лов излази ноћу.
Пеш се мрести од фебруара до маја, када женка одложи око 100 комада јајашаца икре, која се лепе на камење. Ембрион се у јајним опнама развија око 3 недеље и за то време их мужјак чува. Јаја су велика, од 2 до 2,5 мм. Након изваљивања, млађ одлази низводно у потрази за храном. Када се превише намножи у води где има пастрмки, нападају њену икру и млађ. Храни се крупнијим инсектима и њиховим ларвама као и разним речним рачићима.
У нашим водама поред Cottus gobio koji врло ретко напада икру других риба, живи и
Пеш
алпски,
Cottus poecilopus који никада не напада икру других риба тако да се не може сматрати штетном рибом.
Док Cottus gobio живи у целој средњој Европи, Cottus poecilopus је настањен углавном у доњим токовима река дунавског слива.
Cottus cognatus - Љигави подкамењар
Cottus metae - Peš savski
Cottus transsilvaniae - Peš transilvanijski
