СУНЧАНИЦА
латински: Lepomis gibbosus
енглески: pumpkinseed
припада породици Centrarchidae.
Локални називи: сунчани карас, јапански карас, жутајац, јапек, јапић, јапанац
Макс. дужина: 15 cm, Макс. тежина: 200 – 400 g.
Сунчаница има златно нијансиране наранџасте бокове, светлозеленкасти трбух и светлозелена леђа са плавичастим преливима, а по целом телу је прошарана бронзано браонкастим и ружичастим пругама. На образима, распоређене у попречном низу, има тамне тачкице. На периферном делу шкржних поклопаца женка има црну и наранџасту, а мужјак светлоцрвену и црну пегу, које су још израженија за време мреста
Постојбина сунчице је Северне Америке и то јужни делови. У Европу је пренешена као акваријска риба због свог необично лепог изгледа. Раширила се по рекама и језерима, непажњом људи, веома се брзо прилагодила новим условима и захваљујући брзом размножавању, озбиљно је угрозила многе аутохтоне европске врсте. Најбоље се снашла у топлим, плитким стајаћим водама са пуно биља, али се успела одржати и у појединим хладним салмонидним водама. Мада је мала растом веома је агресивне нарави и грабљивог понашања.
Kао и многе врсте риба које су из Северне Америке пренесене у Европу, и сунчаница се храни свим воденим животињицама које успе да улови и прогута
укључујући и млађ других врста риба и икру, тако да је зову "рибљим коровом".
Сунчаница пожртвовано чува своју икру и млађ, и захваљујући томе, за разлику од већине европских врста,
врло се брзо множи у водама где је смањен број грабљивих риба (штука,сом).
У Србији се налази у Дунаву и његовим притокама, а може се наћи и у неким каналима и језерима.
Мрести се крајем пролећа и током лета, када женка положи око 50 000 јајашаца икре у плићацима поред обале. За разлику од постојбине где је много већа, у Европи може да нарасте до 15 cm.
