СМУЂ
латински: Sander lucioperca
енглески: pikeperch
припада породици Percidae
Ловостај од 1.марта до 30. априла, максимално 3 рибе дневно.
Смуђ је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу некадашњег пра Дунава, у време отицања Панонског мора ка данашњем Црном мору. Одатле се полако проширио по западној, централној, и источној Европи, а затим прешао и у Азију, и то преко реке Урал. У Северној Европи, у Скандинавији, се проширио скоро до линије поларног круга. Уобичајена је риба и у Балтичком мору и то нарочито у његовом великом, северном Ботнијском заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ је обитава и у ослађеним деловима Црног и Каспијског мора. У Србији живи у водама црноморског слива.
Младе јединке смуђа се хране ларвама инсеката које живе у води, као и ларвама других врста риба. Одрасле јединке се хране другим врстама риба. Младе јединке, после годину дана почињу да се хране искључиво рибама. Како је месо смуђа веома укусно, он се. узгаја у топловодним рибњацима, а цењен је у спортском риболову. Годишње се у Европи узгоји више од 11 000 тона смуђа.
Смуђ је риба активна током целе године, а оптимална температура за његов живот је око 27 степени, а летална (смртоносна) око 35 степени. За смуђа је, при температури воде од 20 степени, оптимална граница концентрације кисеоника око 6,5 мг/л. Код таквих и већих концентрација кисеоника у води, смуђ је веома отпоран на високе температуре воде, али је врло неотпоран на дефицит кисеоника, тако да код загађења воде, смуђ угине међу првим рибама. Ако је, током зиме, водостај нормалан, смуђ је активан током целог дана, нарочито при обали.
Има два леђна пераја, која се додирују, или између њих
постоји мали међупростор. На боковима тела је 8 до 12 сивоцрних
попречних пруга, а на леђном и репном перају су тамне пеге.
Остала пераја су бледожуте боје без пега. Крљушти су ситне.
Задњи угао вилица не досеже ниво задње ивице ока. Образи (бочни делови главе) носе крљушт на себи. При врху вилица нису уочљиви јаки зуби, а у бочној линији се налази 70 - 83 крљушти.
Плодност је 1 000 000 јаја (до 200 000 на килограм тела женке). Јаја су ситна, промера од 1 до 1,5 мм. Мрести се у рано пролеће, одмах по отапању леда, при температури воде од 12 до 15ºЦ. Мрест смуђа се одвија раном зором, на дубини од 0,5 - 1м, у струји брзине 0,1 - 0,2м/с. У језерима где нема текуће воде, женке и мужјаци прилазе ближе обали где је дно песковито или шљунковито, у потрази за што бистријом и чишћом водом. У језерима са приливом текуће воде, забележен је мрест и на дубинама до 17м. Смуђеви се током мреста не хране.
Пре мреста, мужјак, на шљунку гради гнездо, обично међу корењем биљака и пањевима, које је претходно пажљиво очистио, а потом женка, постављена изнад гнезда мирује, а мужјак брзо плива у круг око ње, повремено прелазећи у потпуно вертикални положај, на 1 м растојања. Након неколико кругова, женка и мужјак, долазе у положај један наспрам другог, и тада долази до мресног чина. Снажно се тресу пливајући, а мужјак и женка истовремено испуштају сву количину млеча и икре. Јаја се одлажу у гнезда у облику јама, женка се удаљава, а мужјак остаје да их чува. Ембрион се развија 7 до 8 дана у јајним опнама. Млађ смуђа брзо расте, а након 4 до 7 година постају полно зрели.
Смуђ камењар (лат. Sander volgensis) је слатководна риба из фамилије гргеча.
Нешто је мање распрострањен од обичног смуђа.
Искључиво насељава притоке Црног и Каспијског мора:
Дунав, Дњепар, Дњестар, Дон, Волгу и Кубан, са притокама.
Леђна пераја се додирују. Доња чељуст не залази у горњу. Дужина главе
је нешто већа него код обичног смуђа и попречне пруге на телу су му
нешто израженије. Шкржни поклопац је сасвим покривен љускама. Љуске су
веће него код смуђа. Задњи угао вилица код смуђа камењара досеже или премашује
задњи угао ока. Бочни делови главе нису скроз, већ само
местимично обрасли крљуштима. При врху вилица нису изражени
снажни, зашиљени зуби, а у бочној линији се налази 80 - 97
крљушти.
Нарасте до 35 цм и 1,4 кг.
Оку лаика је тешко да направи разлику између камењара и обичног смуђа, јер је њихов спољашњи изглед готово идентичан. Зато понегде камењара чак не признају као посебну врсту, већ га сматрају малим смуђем. Разлике ипак постоје. Попречне пруге на телу обичног смуђа су израженије. Одрасли камењар нема на доњој вилици велике и оштре зубе (мали примерци имају). Шкржни поклопци камењара су потпуно покривени крљуштима. Коначно, камењар у подрепном перају има 9-10 гранатих кракова, а обични смуђ их има 11-13. Наравно, главна разлика је у величини: камењар ретко нарасте преко једног килограма, док обични смуђ премашује тежину од 15 килограма.
 |
 |
(Sander lucioperca) Најмања ловна дузина 40 цм |
(Sander volgensis) Најмања ловна дузина 25 цм |
