ГЛАВОЧИ
латински:Neogibius
енглески: goby
припадају породици Gobiidae.
У протеклих неколико деценија, доспело је шест врста риба из рода Неогобиус. Српски се зову главочи, а у нашем Подунављу риболовци их погрешно називају пешевима.
То су две различите врсте. Пешеви имају раздвојена трбушна пераја, и тело је без крљушти. Код главоча су трбушна пераја смакнута унапред, скоро до грудних, срасла су, тело им је прекривено крљуштима и немају мехур.
Срасло трбушно пераје које формира трбушни диск је карактеристика свих главоча. На тај начин пријањају уз камену подлогу.
Главочи су рибе које првенствено живе у морима и у бракичним водама на ушћима река, док су искључиво слатководни представници (били) ретки. Глава им је дорзовентрално (одозго) спљоштена, очи су дорзолатерално (са стране, али високо) постављене, са малим међуочним растојањем. Имају два леђна пераја, од којих прво носи само негранате жбице, а друго једну негранату и више гранатих.
Главочи су рибе дна. У адултном стадијуму немају рибљи мехур, тако да им пливање више личи на скакутање по дну. Хране се мекушцима, раковима, ларвама инсеката и рибљом млађи. Канибализам им није ретка појава.
Код нас се мресте у пролеће, од априла до јуна. Лепљиву икру женка полаже на камење, стене или на љуштуре шкољки, а мужјаци, који у том периоду добијају карактеристичну обојеност, чувају гнездо све до излегања млађи.
Неке врсте нарасту свега десетак центиметара, а неке могу бити дуге и 20‒25 цм и тешке до 200‒250 г.
Први међу главочима који је кренуо узводно Дунавом био је цевонос (Neogobius marmoratus), (eng. tubenose goby), пре око 150 година, седамдесетих година 19. века. Међу главочима који тренутно насељавају слив Дунава он је растом најмањи, ретко премашује 10 цм. То је риба мирнијих вода. Главоч цевонос , (мраморски главоч)je rедован становник рукаваца, мртваја, разлива. Лако је препознатљив по издуженим ноздрвама које формирају цевке и дужином премашују горњу вилицу.
Наредни колонизатор био је главоч пескар (Neogobius fluviatilis), (eng. sand goby), који је постао масован на средњем и горњем току Дунава средином XX века.
Код главоча пескара, речног главоча угао усана не достиже линију ока
Tоком деведесетих година XX века, уследила je права најезда главоча.
У том периоду је до нас стигао и главоч главаш (Neogobius kessleri), (eng. bighead goby), који је дотад био присутан у Дунаву, али се узводно од Ђердапске клисуре само споради)чно појављивао.
Главоч главаш препознатљив је по мраморастим шарама и риђкастој боји
Неколико година касније појављују се главоч круглак (Neogobius
melanostomus),
(eng. round goby).
Главоч округлак се лако препознаје по црној мрљи на крају прве леђне пераје.
главоч тркач (Neogobius gymnotrachelus), (eng. racer goby).
низ је затворио 1997. године (Neogobius Sirmani) (толико стран у нашим водама да народни назив и не постоји за њега), када је ухваћен један примерак у Дунаву код Баје у Мађарској.
Како је један не баш добар пливач за само неколико година са доњег тока ове реке стигао све до Беча? Главоч круглак, који је дотад био присутан у Ђердапу, одједном се појавио у бечкој луци, а да при том Мађари, наши северни суседи, тада још нису констатовали ту врсту.
Баластни танкови бродова се пуне водом ради бољег распореда терета, а све са циљем балансирања. Пуне се у луци где се врши утовар, а на крајњој дестинацији, после истовара брода, та вода се испушта. То су огромне количине воде, а заједно са водом у баластне танкове улазе и водени организми, па и рибе. Унете врсте, ако опстану и прилагоде се, релативно брзо постају бројне, јер трпе мали притисак од стране аутохтоних предатора који у почетку нису навикнути да их користе у исхрани.
Тамо где су присутни, главочи представљају главну храну грабљивицама, који су са "брзе хране" прешли на спорије залогаје, мењајући при том и животне навике. Разлог томе може бити њихова масовност, као и то што су главочи лошији пливачи од осталих врста, па представљају лак плен.
Наредбом надлежног Министарства излов ових врста не подлеже никаквом ограничењу, штавише забрањено је враћати их у воду.
