Риболов мушицом
Изложба вештачких мушица
15.04.2011
Традиционална Изложба вештачких мушица, са такмичењем у њиховој
изради, одржана је по 8 пут у организацији Мушичарске секције ОСР Нишава.
Ова манифестација је ове 2012. године по први пут одржана у оквиру Сајма лова и риболова, у спортској хали Чаир. У великој просторији, поред главног улаза, четири дана су биле изложене вештачке мушице највећих мајстора овог заната.
На неколико столова биле су причвршћене мушичарске стеге, на којима је све време Сајма одржавана Радионица вештачких мушица, у којој су учествовали наши најпознатији везачи. Уз помоћ видео пројектора, на једном зиду су приказиване фотографије и видео снимци наших мушичара, њихових улова и рукотворина.
Своје мушице изложило је 24 мушичара из Србије и један из Румуније. Жири који је оцењивао мушице имао је два члана, Питера Гетеркола (Велика Британија) и Сава Мартиновића (БиХ).
Мушичарски митинг
30.03.2011
Организатори: Мушичарска секција УСР Нишава - Ниш и ДОО Јужна Морава 2
Место одржавања: Мушичарски ревир МОРАВИЦА
Место окупљања: Ресторан у селу Бован
Време: Недеља 10. април 2011. године, 10 - 20 часова
Први запис о мушичарењу можемо наћи у књизи "Аелиан’с Натурал Хисторy" вероватно писан негде око 200 године Нове ере. Рођен у Италији а уствари Грк он је преписивао разне приче из других књига. Тако је записао прву причу о мушичарењу - риболову на вештачку мушицу.
"Чуо сам за македонски начин хватања рибе, а то је ово: Између "Borcea" и "Txessalonica" тече река која се зове "Astreus" а у њој живи риба светлуцаве коже. Та риба се храни мувама које лете изнад воде. То нису мушце које можемо наћи свуда около. Изглед јој је некако између осе и пчеле.
Ова мува лети изнад воде у потрази за храном, али тај лет не пролази незапажено рибама које пливају у води. Када риба угледа муву на површини воде брзо исплива горе, водећи рачуна да сенка не уплаши мушицу, лагано отвара уста, граби инсекта и повлаћи га у дубину.
Сада кад ово знају риболовци не узимају ову мушицу као мамац за рибу. Ако дохвате муву рукама она губи природну боју, а при додиру и крила отпадају и као таква постаје незанимљива за рибу као храна. Проклињући те лоше карактеристике инсекта ипак су се досетили како да преваре рибу.
На удицу намотају црвену вуну и уз вуну причврсте и два пера која расту испод петлове кресте, а боје су као восак. Штап им је дугачак шест стопа колико је дуга и струна. Са овим забаце своју творевину, а риба, изазвана бојом долази право да узме мамац и мислећи да се ради о слатком залогају нађе се закачена на удицу.
Ето то би отприлике био Аелианов запис у његовој књизи.
Имитација ХИППОУРОС-а је најзанимљивија мува свих времена. Открити како она у ствари изгледа је врло тешко. Заправо, ми и незнамо како је жива мушица изгледала. Многи су истраживали ово питање и за сада је најближе објашњење да је ХИППОУРОС "Txerioplectes tricolor" коњска мува која живи у Македонији или "Episurpxus balteatus" jедна врста осице такође нађене у Македонији.
Ипак за колевку модерног мушичарења сматра се Енглеска.
Ни један начин риболова нема тако бурну историју нити толико познатих имена као што је мушичарење. Поједини креатори мушица су постали бесмртни са својим креацијама, а занимљиве су и приче како су поједине мушице настале. Креатори су давали имена својим творевинама по познатим личностима, материјалима од којих су израђене и сл.
Дуга традиција израде мушица је била и у Босни и Херцеговини. Нажалост никада нико није записивао рецепте или имена твораца тако да се данас сви ти рецепти сматрају народним. Понекад се нешто од тога могло наћи у рибарским магазинима али врло ретко.
Поновно рођење на просторима Балкана мушичарење је добило најприје у Словенији да би се проширило и на остале републике бивше ЈУ. Радује податак да је све више младих људи који се одлучују за мушичарење.
Некада се говорило да је мушичарење риболов за снобове и богаташе. Квалитетен прибор је веома скуп, мада се, појавом различитих материјала првенствено за штапове, данас може наћи солидан прибор релативно јефтино.
Мушичарење је риболов за размишљање. Риболовци који лове на варалицу или по дну увек имају изговор да риба није радила. Мушичар не, јер практично види рибу која се избацује у потрази за храном. Пронаћи праву мушицу у правом тренутку је тада пресудно а ту помаже искуство које се не стиче преко ноћи или бубањем из књига. Све научено се мора проверити у пракси јер мушица која је ловна на једној води не мора бити и на другој. Мушица којом смо данас успешно ловили, сутрадан може бити тотално неловна.
Прибор за риболов на мушицу мора бити посебан. Не можете узети било који штап и струну намотати на било коју машиницу и махати около с тим.
Око мушичарења се данас развила врло јака идустрија. Тржиште је препуно разних врста штапова, струна и остале опреме. Мушичар почетник налази се на великим мукама у избору опреме. Није свеједно који штап, машиницу или струну узети. Штап и струна морају бити избалансирани јер само тако се може постићи максимум у забацивању, вођењу мушице, извлачењу рибе. Неуравнотежен прибор је главобоља и само вам може помоћи да што пре одустанете па чак и замрзите овај начин риболова.