ПАСТРМКА - дужичаста, калифорнијска
латински:
Oncorhynchus mykiss
енглески: rainbow trout
припада породици пастрмки
Минималнa дужинa улова 25cm, максимално 3 рибе
Ловостај од 1 октобра до 1 марта.
Калифорнијска пастрмка је слатководна риба која припада породици Пастрмки
Максимална дужина: 60 cm, Максимална тежина: 15 kg.
Просечна ловна тежина је од 200 до 900 грама.
Пореклом је из Северне Америке, где је најраспрострањенија у Калифорнији, отуда јој и име. На наше просторе стигла је 1893 године када су њоме порибљене неке наше воде. Масовно се гаји у рибњацима углавном због тога што добро подноси температру и до 25 степени Ц. Касније је њоме порибљен целокупан пастрмски регион, где се одлично снашла, посебно у језерима. Преферира мирније делове река, са дубљом водом, а највише воли језера. У већим водама богатим храном може да нарасте и до 10 килограма, мада се и три пута лакши примерци сматрају трофејима.
По облику и грађи тела слична је поточној пастрмци, али нема црвене већ црне пеге разасуте по читавом телу па чак
и на перајама. Одликује се релативно великом главом са јаким вилицама богатим оштрим зубима.
Калифорнијска пастрмка вретенастог је тела, нешто ширег него код поточне пастрмке. Леђа су тамнозелене боје, а по боковима се, целом дужином,
(од главе до репног пераја), са обе стране пружа по један низ (широки појас) врло карактеристичних црвено-наранџастих пруга дугиних боја,
које су код мужјака јако изражене, посебно у доба мреста (отуда и назив дужичаста пастрмка).
Трбушни део је сребренаст а цело тело је покривено округластим, ситним и танким крљуштима.
Јединке које живе у рекама тамније су, док су оне у језерима светлије, сјајније и углавном сребрне боје.
Калифорнијска пастрмка се мрести почетком пролећа, у марту и априлу, а понекад и у мају, у зависности од температурних услова. У време мреста боје јој постају још израженије, посебно код мужјака. У "свадбеном руху" ова пастрмка је заиста права лепотица. У то време променила је и боју меса и добила нешто израженији и оштрији рибљи мирис. Месо уловљене пастрмке у мресту је оранж боје. Женка нема велику плодност, и полаже око 2.000 јајашаца икре, ретко више, а полаже их на дубља места са каменитом дном, где их лепи за подводно камење, са кога претходно отклања наслаге покретима репа. Полну зрелост достиже између друге и треће године при дужини нешто већој од 20cm.
Док је мала храни се планктонима и ситним воденим животињицама, а касније, прелази на крупнију храну, првенствено рибе, али не избегава ни ракове и инсекте.
Под страрост постаје права грабљивица не дајући осталој риби да дође до хране. Кад се намножи права је напаст за ракове и ситну рибу.
Радо једе и храну која јој долази из земље и ваздуха: глисте, црвиће, пужеве голаће и инсекте који падају на воду.
У Србији је постала горња карика ланца исхране, и у свом окружењу напада све што се креће.
Ако је насељена у отворену салмонидну воду, задржава се углавном у регионима липљена, значи, у средњим деловима салмонидних вода. Ретко залази узводно у регион пастрмке.
Њена велика адаптивна моћ, добро подношење осцилација основних еколошких фактора (концентрације кисеоника, температуре воде, физичких препрека итд.) учинили су ову врсту јако атрактивном и рентабилном у производњи рибљег меса у многим земљама.
Иза калифорнијске лепоте, као и код њених осталих рођака, крије се прождрљивац врло брзих, али грациозних покрета и жилав борац на удици. Ухваћена настоји свим
силама да се ослободи удице скачући по метар високо из воде. Лови се на вештачке мамце и “на штапу” је жесток борац.
