БОДОРКА , жутоока, златоока
латински: Rutilus rutilus
енглески: Roach
припада породици Cyprinidaе.
Карактеристике су јој: крупна сребрнаста крљушт која се лако чисти и
којих има 42- 45 по уздужној бразди (која је јако
наглашена). Пераја су јој жута, зависно од температуре воде, када прелази
у наранџасто-црвену боју, поготово у зимским условима када је вода
хладнија. Око је златно-жуте боје са карактеристичном мрљом у
горњем делу па јој одатле и потиче један од назива, златоока. Ирис
ока је црвен.
Трбушна и анална пераја су понекад жуто-наранџасте
боје, а остала углавном сивосмеђа. Тело бодорке је лагано спљоштено
бочно, али је продужено. Леђа су јој црнкаста са плавим или зеленкастим
одсјајем. Бокови су сивосребрнасти. Леђно и репно пераје су
зеленкасто-сиви са црвенкастим преливом. Грудна пераја су бледозућкаста,
а трбушна црвена. Леђно пераје се налази усправно над трбушним перајима.
Врло је слична црвенперки, па је они мање искусни риболовци тежко
разликују.
Може да достигне тежину до једног килограма, али се лови она ситнија. Живи у јатима. У већини случајева, не прелази дужину од 30 cm и тежину од 600 g. Већи примерци су изузетно ретки. Постоје бројни хибриди бодорке са девериком, или црвенперком, а морфологија се код њих знатно разликује.
Бодорка
је прилагодљива па опстаје у свим речицама, потоцима, мртвајама, у великим
рекама и акумулационим језерима. Неке варијанте бодорке живе и у морима ниског
салинитета, а нема их у брзим и хладним водама.
Често се јавља у доњим деловима река са пастрмкама. Живи у густим јатима са
рођацима разних узраста. Љубитељ је мирних и споротекућих вода са пуно подводног и
приобалног растиња. Највише се задржава на местима богатим трском и рогозом.
Воли и тврдо дно где вода наноси и таложи природну храну , и
дубоке зоне где се осећа безбедно од природних непријатеља.
У пролеће, после топљења леда, држи се самe
обале и у рекама и у језерима. Из река често одлази у заливе и мртваје везане за
реку и после опадања водостаја. После мреста, бодорка се може наћи на целом току
реке осим у најбржим деловима. За време летњих врућина тражи дубља места или се
завлачи у подлокане обале и корење дрвећа.
Травнате терене не воли, па се налази на чистинама између њих. Бодорка воли песковито дно и, за разлику од црвенперке, налази се на 20 cm од дна. Главна храна бодорке су водено биље и ларве разних инсеката.
У рано пролеће када је остала риба тек пробуђена из зимског сна, а неке занете природним нагоном за продужење врсте, бодорка узима храну и за време мреста, па се често дешава да скоро свака уловљена бодорка има утробу пуну икре.
Врло је осетљива на звучне вибрације и сумљиве сенке, и тада брзо напушта место јер је врло плашљива и опрезна риба. Бодорка је риба покрета, стално се креће и зато је има дуж целе обале.
Јеловник јој је широк, од биљне хране, преко траве и растиња са дна, до хране животињско гпорекла.
