МАКЕДОНСКА ПАСТРМКА
латински: Salmo macedonicus
енглески:
припада породици пастрмки
Минималнa дужинa улова 25cm, максимално 3 рибе дневно
Ловостај од 1 октобра до 1 марта.
Македонска пастрмка је распрострањена у хладним планинским потоцима и рекама са чистом, бистром водом, богатој кисеоником. Као аутохтона, ендемска врста живи у сливу Струме и Вардара (Егејски слив).
Од пре неколике године, као алохтона, лови се у Нишави и Јерми, а ту је највероватније дошла из Бугарске.
Достигне тежину и до 3кг.
Македонска пастрмка Вардар |
 Бугарски део Нишаве |
 Српски део Нишаве |
 Јерма |
Македонска пастрмка има прилично дугу и зашиљену главу, уста су дубоко усечена, а у њима оштри зуби. Горња вилица је уска и досеже до задњег краја ока.
Боја тела је карактеристична. Црвених флека присутних код поточне пастрмке, нема код македонске. Уместо њих, македонка има тамно црвене пеге, густо распоређене по телу, осим на стомаку, где их уопште нема. За станиште Македонска пастрмка бира песковито и каменито дно. Полну зрелост достиже у трећој или четвртој години, код мужјака је то у другој. Плодност женке износи 1000 до 2000 јајашаца икре по килограму тежине.
У доба мреста изражена је полна разлика: женке имају заобљен трбух и црвен набубрели полни отвор, док су мужјаци уског трбуха и немају набубрели полни отвор, али се одликују веома развијеном доњом вилицом у облику куке.
Македонска пастрмка се обично мрести у периоду невембар-јануар , што зависи од временских прилика тј. температуре воде.
Икру полаже у плићаку, са јаком струјом на каменито песковитом дну у коме женка репом и главом, претходно, ископа јаму око 20-30 см широку и 15 см дубоку. Мужјак својим млечом одмах оплоди икру.
После оплодње икре "гнездо" покривају слојем песка да га заштите од јаке струје и бројних непријатеља.
Македонска пастрмка се храни рибама (посебно крупнији примерци), ларвама водених инсеката, инсектима који падају у воду а ниско лете изнад, икром других риба, жабама, пуноглавцима, црвима и другим бескичмењацима.
Највише се храни предвече и у рану зору.
