Историја
Сцена риболова помоћу штапа забележена је 2000 година п.н.е. у Египту.
У Кини је у четвртом веку п.н.е. забележено да се пецало уз помоћ бамбусовог штапа, свиленог конца, удице израђене од савијене игле и мамцем од куваног пиринча.
Риболов се помиње и у Старој Грчкој, Риму.
Економским развојем друштва, порастом броја градског
становништва, развитком трговине и порастом личног стандарда расте и
број спортских риболоваца.
Развој риболова пратио је и развој
прибора за риболов. Поменимо да је удица за риболов како данас
изгледа изум Чарлса Кирбија, негде око 1655. године.
До 1770. године штап са вођицама за струну и с машиницом на коме је
струна намотана био је у општој употреби. Између 1865. и 1870.
године штапови израђени од шест троугластих трака од бамбуса, затим
слепљени чинећи шестоугаони штап били су прављени и у Европи и у
Америци.
Риболовна струна прављена најчешће упредањем длака из
коњске гриве 1880. године замењена је свиленим нитима које су
намакане оксидованим биљним уљем.
Најлонске струне појавиле су се касних 30-тих година, а постале су доминантне у свету тек после другог Светског рата.
Први спортско риболовни клуб настао је 1798. године у Енглеској - Лонгсток риболовни клуб.
Прва спортско-риболовна друштва у Европи основана су у Енглеској и, наравно захваљујући тој дугој традицији, риболовни спорт не само да је напредовао до савршенства већ, је стекао и својства која ни данас, немају риболовна удружења многих европских земаља "на челу" са нама.
Клубови у Енглеској окупљају специјалисте - мушичаре, вараличаре, оне који лове само удицом на пловак или само дубинком, затим шаранџије, па штукароше, искључиво морске риболовце, такмичаре итд. Клубови имају своја строга правила, воде педантне евиденције улова и ухваћених капиталаца, на основу којих, као у свим осталим спортовима, категоризују своје чланове. Заштита риба за сваког члана је светиња и веома су ретки случајеви кршења етичких норми.
Прво спортско-риболовно удружење у Београду основано је тек почетком 20. века, 100 година касније од првих у Енглеској. И то прво, брзо се растурило, јер је дошло до несугласица међу члановима. Тако, практично није ни ушло у историју спортског риболова код нас.
Због тога се званично рачуна да је прво риболовачко удружење
основано у Београду после првог светског рата, у пролеће 1920.
године. Био је то веслачко-пецарошко-пливачки клуб "Дунав".
Његови чланови били су заљубљеници у спортове на води,
а многи од њих и прваци Београда у неким дисциплинама.
Било је то романтично време, када се уз музику и песму одлазило на
обале Саве и Дунава и по цео дан надметало у пливању, роњењу и
веслању, а нарочито у пецању рибе. Веселу дружину од педесетак
младих везивало је нераскидиво пријатељство и жеља за рекреацијом,
по узорима људи из развијених европских земаља.
Од првог дана, обалом су крстарили
рибочувари, водећи рачуна да чланови не крше правила и да нечлавови не
забацују удице.
То риболовачко удружење постији и данас - Спортско-риболовно друштво "Дунав-Врачар".
После формирања веслачко-пецарошко-пливачког клуба "Дунав" 1920. године у Беграду, у наредних неколико година, по вечим градовима Србије лоцираним поред река, формирани су, такође први клубови и удружења риболоваца. Мало њих је те своје историјске кораке забележило и сачувало документацију, а још мање их је штампало монографију, као што су урадили спортски-риболовци Панчева, који су 1926. године основали спортско-пецарошки клуб "Тамиш"
После другог светског рата, спортски риболов у Југославији постао је масовна појава. Спортско-риболовачка удружења ницала су као печурке после кише.
Удружења су 1951. године формирала и свој савез, а у Новом Саду је 1953. године почео да излази часопис "Спортски Риболовац" у месечном тиражу од 15.000 примерака. Оснивач је био Спортско риболовни савез Србије.
1954. године у Војводини је било 40 риболовачких удружења са 5.389 чланова, а у Србији 117 удружења са око 35.000 чланова.
Данас се тачан број удружења и клубова незна.
Прво удружење риболоваца у Нишу основано је јуна месеца 1935. године. Радило је до рата 1941. године, када је прекинуло своју делатност.
После рата 1945. год. почео је рад на окупљању рибара, и на оснивачкој скупштини, изабрана је управа и основано је друштво "Јединство". На оснивачкој скупштини било је присутно око 90 чланова рибара.
Јанура месеца 1950. године састала се група удичара да продискутују о стању у тадашњем Рибарском удружењу где су били учлањени и мрежари и удичари. На оснивачкој скупштини, марта месеца 1950. године, одржаној у кафани Малча код Јагодин малског моста, одлучено је да се оснује ново удружење под називом: Нишко Удружење спортских риболоваца - удичара -. Друштво је почело са 57 чланова. Садашњи назив, Удружење спортских риболоваца "Нишава" Ниш, удружење користи од 1958. године