НОСАРА
латински: Vimba Vimba
енглески: Vimba
припада породици Cyprinidaе,
Минималнa дужинa улова 15cm.
Ово је риба са вероватно највише назива: плавонос, шљивар, носара, буборак (или буборан), циганка, попадика, бојник,...
Име
је добила по горњој вилици која "украшава" ниско постављена уста. Уста
јој карактеришу положај и оштре ивице. Носара има дужу главу, изразито
издужен нос и по томе подсећа на скобаља. Леђа су му модра, а трбух бео.
Грудна и трбушна пераја су наранџаста, а остала сива. Доња уста су
полумесечаста.
Просечна величина носаре је 30-35 цм. Носаре од 40 цм у неким водама су честа појава а у некима су капиталци. Носаре од 50 цм (преко 1,5 кг) су права реткост, док се нажалост најчешће лове примерци 20-30 см. Неискусни риболовци често носару замене са скобаљем, који нема изражен нос (скоро црне боје).
Носару треба тражити у бржем воденом току. Лети се радо задржава у води богатој кисеоником, (код брана, непера). У плићацима се могу спазити њихови сребрни бокови како бљеште, док покретима тела кидају алге са дна. Носаре су при јасном летњем дану посебно опрезне и могу се преварити само уз помоц финог прибора и ситних мамаца. Бољи изгледи за улов су у пролеће или касно лето, и то у дубљим деловима воде.
Носаре су јатне рибе. То се посебно види за време мреста, од маја до јуна, када се цела јата крећу насупрот воденом току, тражећи погодне потоке или шљунковита места да би положили икру. За то време ове рибе готово и да не узимају храну, посебно при ведром летњем дану. Полно је зрела између 4. и 5. године при дужини од 24 до 28 cm. Плодност је од 80 000 до 200 000 јаја. Јаја су мало лепљива и причвршћују се за камење или биљке. У периоду мреста, и мужијаци и женке имају брадавичасте израштаје по глави и леђима. Јаја имају у пречнику око 1,4 mm. Развиће ембриона траје од два и по до десет дана, у зависности од температуре воде.
Носаре су претежно вегетаријанци. Поред већ поменутих зелених и кончастих алги, које са карактеристичним устима стружу са подводног камења, прождиру и све што
им се нађе под "носом". Ларве инсеката, рачиће, црвиће или глисте,кукуруз, ноклу, хлебну ружу, прокувану пшеницу,... Да би носаре навикли
на нашу храну и да би јато задржали на једном месту, прихрана је неопходна. Пазите на то да направите довољно тешку храну, да не исплива,
нити да се пребрзо распадне.
Специјалисти за ову рибу покушавају већ деценијама да je преваре на њену омиљену храну-алге. Удице покривају пажљиво очупаним зеленим алгама. Ако овај најприроднији мамац за носару издржи избачај и водену струју, онда је улов обично загарантован. Капиталне носаре су одлични борци и неретко их риболовац замени са снажном мреном или јазом,када носара "дрља" по дну и типичним енергичним трзајима главом покушава да се ослободи удице.
