Риболовне воде
Укупна дужина токова у Србији је 65.980 км, са просечном густином речне мреже од 747 м км-2 , број природних језера је 60-ак, са укупном површином од 5000 ха, а број акумулација око 150, укупне површине 25.300 ха. Све воде хидрографски припадају трима сливовима, од којих је највећи црноморски (преко 90%), док су егејски (басени Струме и Вардара) и јадрански (басен Белог Дрима) далеко мањи.
ОСНОВНЕ ХИДРОЛОШКЕ, БИОЛОШКЕ, ФИЗИЧКЕ, ХЕМИЈСКЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОДА ДЕЛА РИБАРСКОГ ПОДРУЧЈА «СРБИЈА ИСТОК» НИШ
Климатске прилике
Рибарско подручје Србија исток део , припада умереном континенталном региону јужног дела Србије, са слабо наглашеном компонентом медитеранског поднебља. Климатски тип који овде влада, одликује се топлим и сувим летима и умерено хладним зимама. Најтоплији месец је јули (20,4°Ц), а најхладнији јануар (-0,6°Ц). Средња годишња температура је 10,2°Ц. У погледу количине падавина, подручје је са изразито ниским падавинама, просечно је око 800 мм. Просечна годишња амплитуда температуре ваздуха је 21°Ц, што клими овог подручја даје умерено - континентално обележје. Највећа облачност се јавља у јануару и фебруару (67-69 %), а најмања у августу (24 %). У односу на дужину осунчавања у појединим годишњим добима, може се констатовати да је оно, у просеку, лети 873, 5 часова, односно 64,8 % потенцијалног, а зими свега 244,2 часа тј. 28,7 %. Међутим, у вегетационом периоду осунчавање је 1514,8 часова или 58,8 %.
Основне хидролошке карактеристике слива Јужне Мораве
Риболовне воде у оквиру рибарског подручја Србија исток доо "Јужна Морава 2" Ниш, припадају сливу Јужне Мораве (Црноморки слив),
Слив Јужне Мораве захвата површину од
15 446 км2. Јужна Морава настаје од Биначке Мораве и Прешевске
Моравице. Биначка Морава извире у северном делу Скопске Црне Горе, а
Прешевска Моравица код села Свињишта, на надморској висини од 790 м,
изнад Прешевске долине. Спајају се код Бујановца на надморској висини
од 398 м. Иако равничарска река, Јужна Морава је врло непредвидива јер
често, услед јаких киша и топљења снега, прима бујичне воде својих
притока, па тако носи велику количину суспендованог материјала и
наноса, услед чега је вода углавном мање или више мутна. Са леве
стране у Јужну Мораву уливају се Јабланица, Пуста Река и Топлица, а са
десне Нишава и Моравица. Због њене "дивље нарави" окружена је
широким појасом необрађеног земљишта тзв. речишта, које је плавно.
Овај појас чине наноси песка и шљунка, а у самом току и речни
спрудови који мењају место, величину и облик. Сам ток реке је доста
јединствен и нема никаквих брана и преграда, осим позајмишта
песка и шљунка који знају врло често да промене цео ток реке и самим
тим знатно утичу на промену целог воденог екосистема.
У протеклом периоду извршена је регулација речних обала како Јужне
Мораве, тако и њених притока. Овим су смањене плавне површине,
односно потенцијална плодишта и хранилишта риба што је један од битних
узрока опадања рибљих популација у овом делу тока.
Река Нишава је највећа притока Јужне
Мораве. Настаје од Гинске реке и Врбнице, које се састају на 640
м.н.в. у близини села Тодена у Бугарској. У Србију Нишава улази 6 км
узводно од Димитровграда. Надаље тече наизменично кроз клисуре и
котлине и то кроз Пиротску, Белопаланачку, Сићевачку и Нишку котлину.
Укупна дужина Нишаве износи 202 км, а површина слива 4 068 км2. Од
тога нашој територији припада 151 км. Највеће притоке Нишаве су
Темштица са десне и Јерма са леве стране. Рибарском подручју: Србија
Исток делу којим газдује ЗОСР „Јужна Морава 2“ припада само доњи ток
реке Нишаве у дужини од око 10 км
Река Јабланица настаје спајањем Туларске реке и Бањског потока са Гољака. Дужина њеног тока је преко 85 км. Протиче кроз уске кланце и теснаце у којима се смењују вирови и мањи брзаци. Дубина воде не прелази 0,8 м, док је ширина корита 4 м у горњем и 10 -так па и више метара у доњем току.
Река Топлица је највећа лева притока Јужне Мораве, чији ток има дужину од преко 130 км, а слив обухвата око 2000 км2. Извире на Копаонику и настаје од више потока и мањих речица. Дужином целог тока обогаћују је воде многобројних притока са Копаоника, Јастребца и Пасјаче, које су углавном без или са врло ретким рибљим насељем. У горњем току има ширину од 8 до 10 м, бујична је са честим брзацима и вировима, бистре и хладне воде. У средњем и доњем току достигне ширину корита до 15 м. Дубина воде је 0,5, па до 2 метара у неким вировима. Типични је представник река које имају и салмонидни и ципринидни регион. У горњем току реке обале су обрасле жбунастом вегетацијом и дрвећем, пре свега крупном леском, док је средњи и доњи ток са врло ретком вегетацијом и са различитим пољопривредним културама на обалама.
Сокобањска Моравица настаје од два потока, десне Изгаре и леве Тисовика на 444 м.н.в.. Осим притока, Моравица добија воду и од отока врела познатог као Врело Моравице, које се налази на 382 м.н.в. Моравица низводно тече кроз котлину названу Дуго поље, а затим улази у живописну Сокобањску клисуру дугу свега 1,5 км, познату по дубоким лонцима тзв. ''кацама'' дубоким до 6 м. Река затим пролази кроз Сокобањску котлину и Бованску клисуру. На доњем крају Бованске клисуре изграђена је акумулација Бован са запремином од око 100 милиона кубних метара воде. Моравица је дугачка 57 км, а површина слива износи 606 км2. Кориснику припада највећи део реке изузев дела тока кроз Сокобањску клисуру који је у оквиру заштићеног подручја „Лептерија“ и припада ЈП „Србијашуме“
Акумулација Бован превасходно је изграђена за водоснабдевање града Алексинца, али и због спречавања прекомерних поплавних таласа и прекомерног пролећног уноса еродивног материјала у Јужну Мораву. Бованско језеро је дуго око 6 км, а површина при средњем водастају износи око 380 ха. Запремина језера до коте максималног нивоа успора је 58,75 x 106 м3.
Облачинско језеро се налази на надморској висини од 275 м. Дугачко је 550 м и широко 450 м. Максимална дубина је 4,7 м, а површина 23 ха. Изградњом ниске бране измењен је изглед језера и исто је претворено у спортско-рекреативни центар становништва околних насеља.
Акумулација Растовница настала је преграђивањем истоимене реке, притоке Топлице. Намењене је рекреацији и заштити од поплава. Површиина је око 14 ха, а просечна дубина је око 7м.
Акумулација Бојник или Брестовачка акумулација настала је преграђивањем Пусте реке у њеном гоњем току, Служи за водоснабдевање Лебана и Бојника. Површине је око 80ха , а просечне дубине од око 12м.