ЦВЕРГЛАН
латински: Ictalurus nebulosis
енглески: brown bullhead
Ред: Силуриформес, Породица: Ицталуридае (Амеиуридае)
нема ограничења улова
Због здепастог тела, велике широке главе и бодљи, добио је у нашим крајевима неколико локалних имена: aбисинац, сомић амерички, патуљасти сомић, терпан, мањов, главоња, бодоња... Цверглан је пренет у европске воде средином осамдесетих година прошлог века из своје пра постојбине, северне Америке.
Супротно предвиђањима, у европским водама није успео да се прилагоди на очекивани и жељени начин. Закржљао је па његова највећа тежина ретко прелази 500-800 гр, а дужина 15-25цм. У Америци достиже тежину од 2-3кг и пвеома је занимљив за спортски риболов.
Цверглан има три оштре бодље чији убоди могу да изазову прилично јаке болове који потрају и неколико сати.
Морфологија: Леђна пераја: 1 тврда бодља / 6 меких;
Прсна пераја: 1 тврда бодља / 8 меких ;
У нашим водама постоје две врсте Цверглана
Ictalurus nebulosis
|
Ictalurus melas
|
Тврда бодља у леђној пераји код Ictalurus nebulosisа је назубљена на задњој (постериорној)страни, док код Ictalurus melas није. Такође се код Ictalurus melasа могу приметити црне линије између перајних бодљи, те на репном делу тела светлији део потковичастог облика, што ictalurus nebulosis нема.
Цверглан насељава све низијске воде дунавског слива. Најрадије настањује мирније воде, посебно стајаће, као што су баре, канали, мртваје. У брзим текућим водама је изузетно редак. У водама које насељава своја станишта налази у деловима са већом дубином и дном које је пуно пањева, грања, шевара и подводног растиња.
Цверглан је риба која живи у јатима јединки истог узраста. Када крене у потрагу за храном, напушта скровиште, па се тада може наћи и у плићацима.
Сваштојед је и велики прождрљивац. За њега је укусан залогај све оно што може да савлада и прогута, укључујући и живе рибице за којима се понекада дигне све до површине у настојању да их ухвати.
Потенцијал размножавања и способност преживљавања су код цверглана веома велики. Мрести се од маја до јуна, при чему полно зреле женке избацују релативно велик број јаја (у односу на величину). Због тога се и догађа да бројност цверглана у водама које му одговарају може достићи заиста импозантне размере. Несумљиво је да се такво масовно размножавање цверглана негативно одражава на популације осталих рибљих врста у тим водама, поготово што цверглан једе икру других врста у време њене инкубације и што, као грабљивица, једе и тек излеглу млађ других врста. Ако се томе дода да је одрасли цверглан изузетно издржљив и отпоран како на високе тако и на ниске температуре воде, укључујући и преживљавање под ледом, разумљиво је да из тог угла гледања некима од спортских риболоваца мора да буде антипатичан. Природни непријатељ цверглана би, по природи ствари, могли да буду сом, штука и смуђ али га ове рибе ретке нападају и користе у својој исхрани.
Као и већина грабљивица, активан је у јутарњим и предвечерњим цасовима, али и ноћу. Активност му се смањује са падом температуре воде. Зиму проводи као и његов велики сабрат сом. Буди се чим температура воде почне знатније да расте, а то је код нас друга половина марта. После зимског раздобља активно једе, али није увек лако пронаћи места на којима борави. Месо му је веома укусно, од њега се може припремити више укусних јела. Посебно је добра рибља чорба. Осим тога, цверглан је занимљив и као риба која често гризе и у време када друге врсте то не чине па тако може да прузи задовољство и забаву свима, а нарочито млађим риболовцима, почетницима.
