БАЛАВАЦ
латински: Gymnocephalus cernuus
енглески: ruffe
припада породици гргеча
Балавац насељава воде у већим равничарским текућим водама и језерима Европе, са изузетком Шпаније, Италије Грчке. У Србији је распрострањен у водама црноморског слива. Живи на дубини 3-5m, у великим језерима, у речицама и великим рекама. Ретко се среће на дубинама мањим од два метра, јер избегава сунчеву светлост и топлу воду. У речним језерима, као риба ноћи и сумрака, живи у јамама испод засенчених обала, али највише воли бране и мостове где налази храну и хладовину.
Балавац је мирољубива, друштвена риба, која лети, све време проведе на једном месту сем у случајевима када вода постане превиша топла. Балавац подноси широк распон еколошких и станишних услова укључујући слатку и бракичну воду, мутну и загађену.
Балавац има издужено тело. Леђа су му сивозелене боје са црнкастим мрљама, и имају нејасно изражене издужене сиве пеге. Леђна пераја су му срасла, међусобно спојена, и прошарана тамним тачкама. Дебеле бодље се налазе и у подрепном перају. Бокови су му жућкасти боје, а трбух беличаст. Уста су полудоња, а рило је кратко и тупо. Кружни поклопци - образи - такође су снабдевени са 11-12 оштрих бодљи. Има велике буљаве очи мутноплавичасте боје. Крљушт му је дубоко усађена у кожу.
Бодље су
му шупље попут игала за инекције кроз које лучи отров из поткожних жлезда, па се после убода осећа интензиван и трајан бол.
Глава му је шиљата и без крљушти са мрежом сензорних пора. Има осетљиву бочну линију. Боја
тела зависи од околине у којој живи али је најчешће светлозелене са тамним уздужним пругама. Тело балавца је лепљиво и слузаво. Грађом
подсећа на бандара.
Балавац који живии у рекама и језерима са пешчаним дном је светлији од примерака који живе на муљевитом дну. Нарасте око 10-13 cm у просеку, мада има и већих примерака (око 25 cm), и 400 g. У неким језерима Русије уловљени су балавци од 16 kg. Такав гигантски раст зависи пре свега од количине хране које има током целе године.
Балавац у мутној води и на ниским температурама, због развијеног чула вида, има способност храњења у мраку. Дању борави у дубокој води, а ноћу, ради исхране, залази у плићаке, јер се храни фауном са дна. Борави поред стрмих или стеновитих обала, где таласи разбијају и наносе глисте и ларве, а посебно га привлачи ларва комараца.
Балавац се мрести два пута годишње, у априлу и мају, а понекада и у јуну. Женка положи 50.000-100.000 јаја икре жућкасте боје, пречника од 0,8 до 1 mm повезане пихтијастом, не и лепљивом слузи, на шљунковитом или песковитом дну, у близини обале реке, често на поплављеним теренима током ноћи или у сумрак. Млађ се изваљује након две недеље и остаје на истом месту до краја лета. Темпо раста код балавца је доста спор. Полну зрелост достижу са две године. Кад се излегу, хране се ситним животињама, а касније ларвама и мало већим животињама.
ПРУГАСТИ БАЛАВАЦ
латински: Gymnocephalus schraetser
енглески: striped ruffe
припада породици гргеча
Балавац пругасти (шрац, скмеж, адмирал, генерал), (лат.Gymnocephalus schraetser) је слатководна риба, дужине до 20 cm, припада породици гргеча Percidae.
Балавац пругасти у Србији живи у водама црноморског слива. Уме често да зађе и у горње токове река, јер преферира хладније кисеоником богате воде. Воли дубљу воду са песковитим или шљунковитим дном. Храни се фауном дна, али уколико му се укаже прилика једе икру и млађ других риба. Интензивно се храни за време мреста.
Балавац пругасти има доста издужено, вретенасто тело, светлезеленожућкасте боје са тамним пругама, а глава му је доста шиљата. Леђна пераја су му срасла и прошарана су тамним флекама. Предње пераје је назубљено оштрим бодљама. Крљушт му је дубоко усађена у кожу, а тело му је слузаво и лепљиво. Рило му је полусавијено и издужено. Боја тела му је светла, зеленозута.Дуж тела му се пружају 3 или 4 уздужне пруге, које су често испрекидане. Може да нарасте највише до 20 cm са тезином око 300г.
Балавац пругасти се мрести у априлу и мају, на местима са јачом воденом струјом, песковитим дном. . Женка положи до 10.000 јајашаца икре, и то је навећи број јаја које може да положи.
БАЛОНИВ БАЛАВАЦ
латински: Gymnocephalus baloni
енглески: Balon’s ruffe
припада породици гргеча
У Србији је распрострањена још једна врста Блавца, Gymnocephalus baloni
Балонов балавац је зракоперка из реда Perciformes и фамилије гргеча, Percidae.
У Србији је доста распрострањен на подручју реке Дунав.
