ЛИПЉЕН
латински: Thymallus thymallus
енглески: Grayling
припада породици пастрмки
Минималнa дужинa улова 30cm, максимално 3 рибе
Ловостај од 1 марта до 31 маја.
Липљен је слатководна риба која припада фамилији Салмонидае.
Липљен се убраја у једну од најлепших и најелегантнијих слатководних риба. Тело липљана је витко и издужено, покривено релативном ситном, али чврстом крљушти. За разлику од поточне пастрмке, (Салмо трутта) он има необично велико и дугачко леђно пераје у облику заставе металноплаве боје са 3-4 реда крупних црвених и љубичастих пега, и малу главу, која се сужава у зашиљени шпиц са малим једва видљивим устима и слабо развијеним кукастим зубима, због чега се и лови са мањим мушицама. Доња пераја су пепељаста, са бледо-црвеним и виолетним преливом на врху. Репно пераје је црвенкастобакарно, а масно пераје је сиво са црвеним преливом. Ретке су рибе са тако лепим перајем. На боковима иза главе је мањи или већи број црних пега. Са обе стране тела изнад трбушних пераја красе га велики црвени преливи неправилних облика. За време мреста све боје су јаче изражене нарочито код мужјака. Предњи део леђног пераја код мужјака је виши него код женки.
Липљен живи у средњем делу евроазијског континента.
У Европи га има од Урала на истоку, до Велике Британије на западу. На северу га има на Канином и Колском полуострву и североисточним деловима Скандинавије. Јужна граница горњи ток реке Урал, притоке горњег и средњег тока реке Каме и Волге и басен горњег, средњег и доњег тока Дунава. Најјужније подручје липљена на Балкану и у Европи уопште је река Љућа са Плавским језером.
У нашим водама липљен живи искључиво у водама црноморског (дунавског) слива. То су Тара, Дрина, Ључа, Ибар, Ћехотина, Комарница, Лим, Студеница, Моравица и Рзав. У водама јадранског слива нема липљана. Изузетак је река Соча, где живи аутохтона врста - сошки липљен и река Морача где липљена има од извора па све до 20км од Подгорице.
Липљен је риба хладних вода и често живи заједно са поточном пастрмком иако има своје подручје. За разлику од пастрмке он воли мирнији, мање бујичав и релативно већи ток. Живи у мањим јатима. У природи, пак, не постоји оштра разлика између та два подручја, па те две рибе живе заједно. Типични примери њиховог заједничког живота су реке Тара, Комарница, Ћехотина. Липљен је бржи ловац на мушице, које падају, или само додирују у лету водену површину. Ту је и лепота борбе риболовца и липљена. Јер, он у делићу секунде, када мушица додирне воду, као муња излети са дна и зграби је. Али, за разлику од других риба, ова никад не прогута одмах ухваћену мушицу, већ је осетљивим уснама и непцима опроба, и онда, ако није по укусу, једноставно испљуне. Слободно га могу назвати не риба, већ лисац, кога је тешко преварити. Њему све смета и васер кугла и иоле дебљи најлон и сенка риболовца и лоше набачена мушица. У јаким струјама га не треба тражити (бар не оне крупније), јер радије борави у тихим и дубоким разливима.
Липљен се мрести у пролеће, углавном од априла до средине маја. Његов почетак зависи од температуре, а у нашим рекама мрести се при температури од 6-10 степени Ц. За мрест бира плићаке са пешчаним или шљунчаним дном. У хладним планинским рекама мрест почиње касније.
Ако су воде дубоке, дан и остали услови повољни, женка ће бацити икру у близини места боравка. Икру полаже у јаме дубоке 50-100цм. Ако подручје нема погодних плодишта или је температура изузетно ниска, липљен одлази на мрест у оближње потоке са топлијом водом и погоднијим дном. Те миграције су уобичајене код језерских врста јер се липљен не може мрестити на великим дубинама.
Полну зрелост стиче у трећој години, док је потпуно полно зрео у својој четвртој и петој години. Плодност липљена није велика. Женка положи у просеку 3 000-6 000 јајашаца икре,која су упола мање од јајета пастрмке. На плодност и на мрест липљана велики утицај имају еколошки чиниоци, који на многим нашим водама утичу да мрест успе сваке пете године.
Липљен ретко нарасте преко 40 цм дужине и 1,5 кг тежине. Међутим, ловљено је доста липљена од килограма. Остали изнад килограма су већ оријашки липљени. Веома је борбен када се нађе на удици. Опрезнији је од пастрмке, па тешко постаје плен риболоваца почетника. У лову липљена веома је важно, добро се сакрити. Највише га има у Дрини. Међутим, понекад залута и у Градац, Млаву, Ресаву. Најчешће је у друштву са пастрмком, али често нешто низводније. Лов природним мамцима забрањен је и кажњив.
