ГАОВИЦА - гавчица
латински: Rhodeus sericeus amarus
енглески: Bitterling
припада породици шарана.
Распрострањена је широм Европе, осим Скандинавије, Данске и Британије.
Живи у јатима, у удубљењима на муљевитом или песковитом дну, у доњим токовима река, рукавцима, мртвајама, језерима, барама и каналима.
Тело јој је широко и бочно спљоштено. Леђа су јој сиво-зелена а бокови сребрнасти - по средини са уздужном зеленкастом линијом. Стомак јој је жучкаст до бео. Има малу главу, ситне очи и мала уста.
Мужјаци су углавном мањи од женки. Нарасте 7-8 цм, ретко више и спада у најмање циприниде. Живи до 5 година, некад дуже.
Гавчице користе речне шкољке (род Анодонта и род Уњо) за мрест у које полажу јајашца.
Женки за време мреста израста цевчица из аналног отвора помоћу које полаже јаја директно у шкољку.
Мрести се од априла до јула. Полаже до 100 јаја из којих се након 15
до 20 дана излеже млађ која напушта шкољку два дана након излегања. Млађ се храни зоопланктоном.
Гавчица је сваштојед, хранећи се како бескичменјацима (посебно у ларвеном стадијуму), тако и биљним материјалом ( фитопланктоном, рачићима, ларвама инсеката, црвима и биљним детритусом).
Последњих година њихова некада велика бројност је знатно смањена услед
загађења и опадања бројности шкољки.
