ВЕСЛОНОС - северноамерички
латински: Polydon spathula
енглески: Mississippi padlefish
Један од ухваћених примерака налази се у колекцији Природњачког музеја у Београду;
Тотална дужина 112 цм, стандардна дужина 100 цм, тежина 6.65 кг.
Веслонос - нова риба у Дунаву
Северноамерички веслонос је једна од две постојеће врсте веслоноса; друга врста је кинески веслонос (Psephurus gladius).
Веслоноси су блиски рођаци јесетарских врста; иако чине засебну фамилију (Polyodontidae), припадају истом реду (Acipenseriformes).
Иако је веслонос некада био веома бројан у басену реке Мисисипија, који и представља његово природно станиште, почетком двадесетог века бројност популација је почела да драстично опада у готово свим деловима природног ареала. Веслонос се успешно гаји у аквакултури и, као и јесетарске врсте, веома се цени због своје сивкасто-црне икре од које се добија кавијар, као и због квалитетног меса без костију.
Током маја 2006. године, улов аласа из Прахова био је неочекивано обогаћен са, за њих, новом и веома необичном врстом рибе.
Аласи су били потпуно збуњени изгледом ове рибе, са својим дугачким "носом" и чудним телом налик на ајкулу,
услед чега су поверовали да је у питању нека морска врста која је залутала у реку.
Одмах су почели да се распитују о пореклу ове необичне рибе, да би на крају ступили у контакт са ихтиолозима
са Одељења за природне ресурсе и науку о животној средини Института за мултидисциплинарна истраживања из Београда.
Пошто су научници добили у руке неколико примерака, утврђено је да је у питању врста северноамерички веслонос (Polyodon spathula Walbaum, 1792).
Ово је био још један пример појављивања алохтоне врсте у Дунаву, с обзиром да су ове рибе ухваћене одмах испод бране "Ђердап II".
Овај налаз представља првог регистрованог северноамеричког веслоноса у Дунаву у Србији. Пријављено је да је у јулу 2000. године један примерак ухваћен близу места Погарево у Бугарској.
Како тврде аласи, током маја и јуна 2006. године су ухватили преко 50 јединки, али се верује да је стварни број риба у Дунаву био и далеко већи. Ако узмемо у обзир да су сви примерци били приближно исте величине и тежине може се претпоставити да су током поплава 2006. године побегли из рибњака у Румунији. Са друге стране, такође су могли и да доспеју у природу у ранијим животним стадијумима и да се развију у природи.
Да ли су примерци веслоноса успоставили популацију у природи, у овом тренутку се не може утврдити са сигурношћу.
Пошто је потврђено да су примерци веслоноса који су били интродуковани у реке у Русији успоставили природе популације,
неопходно је у будућности пажљиво пратити појављивање ове врсте у Дунаву.
Током неколико протеклих векова, интродукције алохтоних врста су постале све чешћа и чешћа појава. Узрок њиховог ослобађања су у највећем броју случајева људске активности, било да је интродукција извршена намерно или случајно. Потенцијални негативни ефекти интродукованих врста на природне екосистеме су добро документовани, и верује се да је и до 37% свих ишчезнућа врста која су се догодила у новијој историји ималa за узрок негативно дејство алохтоних врста.
Постоји пуно начина на које егзотичне врсте риба могу доспети у природу, али су сигурно најчешћи ослобађање из рибњака и акваријума, преко баластних вода бродова или људском немарношћу путем намерних интродукција.
