Јужна Морава
Река припада црноморском сливу. Површина њеног слива је 15.469 км2, од
којих је 1.237 км2 у Бугарској (преко десне притоке Нишаве).
Јужна Морава настаје од Биначке Мораве и Прешевске Моравице.
Биначка Морава извире у северном делу Скопске Црне Горе, а Прешевска
Моравица код села Свињишта, на надморској висини од 790 м, изнад
Прешевске долине. Спајају се код Бујановца на надморској висини од
398 м. Дугачка је од извора 295 км и тече углавном смером југ-север.
Сама Јужна Морава до сретања са Западном Моравом где чине Велику
Мораву, дуга је 246 километра.
Ток Јужне Мораве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина. Прва је Врањска котлина, затим следи Грделичка клисура, па Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Брестовачка котлина, мало Курвинградско сужење, које се наставља на Нишку котлину, а она на Мезграјско сужење. После овог сужења пружају се још Алексиначка котлина и Сталаћка клисура, где се Јужна Морава сустиче са Западном Моравом и заједно чине Велику Мораву
Подручја кроз која протиче су скоро потпуно без шума па и ако равничарска река,
Јужна Морава је врло непредвидива јер често, услед
јаких киша и топљења снега, прима бујичне воде својих притока, па
тако носи велику количину суспендованог материјала и наноса, услед
чега је вода углавном мање или више мутна.
Због њене "дивље нарави" окружена је широким појасом необрађеног земљишта тзв. речишта, које је плавно. Овај појас чине наноси песка и шљунка, а у самом току и речни спрудови који мењају место, величину и облик. Сам ток реке је доста јединствен и нема никаквих брана и преграда, осим позајмишта песка и шљунка који знају врло често да промене цео ток реке и самим тим знатно утичу на промену целог воденог екосистема.
У протеклом периоду извршена је регулација речних обала како Јужне Мораве, тако и њених притока. Овим су смањене плавне површине, односно потенцијална плодишта и хранилишта риба што је један од битних узрока опадања рибљих популација у овом делу тока.
Јужна Морава има 157 притока. Најважније леве притоке су: Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Џепска река, Козарачка река, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.
За Нишлије је свакако најинтересантнији ток реке, који
вијуга испод Курвин града, тј. ушћа Топлице у Јужну Мораву.
Реч је о делу реке који, заједно с мраморским ревиром,
највише посећују риболовци, Дољевца, Ниша, Лесковца, Прокупља.
Једном речју, ради се о потезу укљештеном између малошишког
друмског и железничког моста и белотиначке „петље”, све
негде до Мраморског моста.
Ту се, углавном, тишаци смењују са брзацима, док је
корито Мораве испресецано приобалним острвцима и камењарима
између којих се крију крупни смуђеви и буцови. У моравским
лиманима вребају крупни сомови, шарани, деверике и бабушка,
а на излазу из њих – „царују” скобаљи и шљивари.
На делу од Дoљевца, преко Мрамора - Лалинца, посебно испод шљункаре у Крушцу,
лове се крупни шарани, мрене, штуке, а јавља се и крупнији смуђ, деверика, беовица, бабушка, клен.
Буцов на Јужној Морави воли нешто бистрију воду са шљунковитим дном, јаке матице и вртлоге, где искаче,
јури и тамани ситнију рибу. Лове га вараличари и мушичари.
У време првих јаких захлађења, али и у рано пролеће када се мало загреје вода, актуелан је и лов клена.
Скобаљ је засебна моравска прича. Он се на овом делу реке пеца
испред или иза брзака (прелива), на дубинама око 1,5 метара.
То су најударнија риболовачка места, јер се на њима скобаљ
задржава скоро целог дана. Нишлије пре почетка лова, праве
рабила,а потом следи прављење „бомби”.
Најбоље су оне „умешане” од коре свежег хлеба обмотане
око камена (величине песнице) – искључиво белим и то
„ибришим” концем. Само, преко зиме, оваквим хлебним бомбама
повећава се калорична вредност – додавањем усирене
животињске крви. У првом цугу, три до четири бомбе
пласирају се на један замишљен риболовни потез – у
троугластој, цик-цак линији. Затим се од преостале средине
хлеба прави тзв. „ружа” којом се мамчи удица и лови не само
скобаљ, већ и шљивар.
Поред корита реке, налазе се и неколике (велике) баре (Малошишке, Батушиначке, Мроморске…) које су некада редовно порибљаване ( шараном, бабушком, лињаком, девериком…) и на које се, с пролећа када набуја Морава, селе овдашњи риболовци.