ЈЕСЕТРА РУСКА - дунавска
латински: Acipenser gueldenstaedtii
енглески: Danubian sturgeon,
Трајно забрањен лов
Јесетарске врсте представљају изузетно интересантну групу, која постоји већ више од 250 милиона година и која је преживела катаклизме које су збрисале многе друге облике живота.
У нашем делу Дунава живи шест врста риба из породице јесетри, или тачније: пет врста долази у Дунав ради мреста, док је шеста, кечига, стални становник слатких вода.
Реч је о моруни, руској јесетри, атланској јесетри, пастругу и симу.
Некада је ових риба било у неупоредиво већем броју, али је изгредња ђердапских брана прекинула њихов пут.
Руска јесетра достиже 2-4м дужине и 70-600 кг тежине. Тело је издужено и сразмерно дебело. Има од 5-19 леђних(дорзалних) плоча, 24-50 бочних (латералних), 4-16 трбушних, (вентралних). Од сродних врста се првенствено разликује по рилу, које је затупастије и мање дужине, као и по доњој усни, која је прекинута по средини. Брчићи су без реса, кратки, обли и смештени ближе врху рила. Кожни ободи шкржних поклопаца су срасли за међушкржну преграду.
Распрострањена је у сливу Црног, Азовског и Каспијског мора. Дунавом је током миграција некада долазила и до Братиславе, а повремено је била регистрована и у Сави и Тиси. Током периода боравка у мору, насељава плитку воду уз обале, боравећи најчешће у бракичној (слано-слаткој) води, изнад пешчаног дна, док се ноћу успиње и до горњих слојева воде. Током миграција у рекама, задржава се у дубинама од 2 до 30 м.
Максимална забележена старост руске јесетре је 46 година. Мужјаци достижу полну зрелост са 11-13, а женке са 12-16 година старости. Женке се мресте сваких 5-6 година. Мрест се одвија претежно на теренима с брзом водом, углавном на дну у средини речног корита, на дубинама не мањим од 6 м и са температуром воде 12-16° C. Не бирају искључиво шљунковито дно, већ се у мањој мери мресте и на плавним површинама дуж реке и песковитим деловима код ушћа притока. Мањи број јединки се у Дунаву мрести недалеко од ушћа, док већина мигрира узводно на знатне удаљености пре мреста. У Дунаву миграција достиже максимум током лета, али се најчешће не мресте током те године, већ презимљују у различитим деловима реке и мресте током пролећа следеће године.
