КЕЧИГА
латински: Acinpenser ruthenus
енглески: sterlet
припада породици Acipenseridae
Минималнa дужинa улова 40cm, максимално 3 рибе
Ловостај од 1 марта до 31 маја.
Јесетарске врсте представљају изузетно интересантну групу, која постоји већ више од 250 милиона година и која је преживела катаклизме које су збрисале многе друге облике живота.
У нашем делу Дунава живи шест врста риба из породице јесетри, или тачније: пет врста долази у Дунав ради мреста, док је шеста, кечига, стални становник слатких вода.
Реч је о моруни, руској јесетри, атланској јесетри, пастругу и симу.
Некада је ових риба било у неупоредиво већем броју, али је изгредња ђердапских брана прекинула њихов пут.
Ловостај од 1.марта до 31 маја. Најмања ловна дужина 40 цм
Тело јој је издужено, вретенасто. Кечига, као и све рибе из породице јесетри уместо крљушти по телу има коштане плочице. Распоређене су у пет редова, од којих један заузима средину леђа, два су на боковима и два на ивици трбуха. На телу има 12-17 оштрих леђних плочица, 58-70 бочних и 12-18 трбушних. Боја тела јој зависи од места боравка и креће се од жуте до тамносмеђе. Леђа су јој обично сивосмеђа или тамносмеђа, стомак жућкаст.
Глава кечиге је дугачка и шиљаста са карактеристичном рилицом на основу
које научници разликују две форме кечиге: краткорилу и дугорилу. Уста су
са доње стране главе. Брчићи су јој ресасти - њима пипа по дну и тражи
храну. Храни се црвима, мекушцима, ларвама, икром других риба. Ноћу, прилазе обалама где хватају инсекте
који падају у воду. Интересантно је што, да би ово извели, морају да се
окрену на леђа, јер су им уста са доње стране тела.
За време масовног налета инсеката кечига се диже на површину, окреће се са стомаком нагоре и устима усисава инсекте који падну на воду
Од других риба из породице јесетра дугоноса кечига се лако разликује по величини и по издуженом носу, дугачким ресастим брковима, бочним плочицама и дводелној доњој вилици.
Код нас је има у Дунаву, Сави и Тиси. Представља најмању јесетарску врсту у Дунаву.
Просечна ловна дужина износи 40-60 цм, тежина 500-2.000 грама.Максимална дужина 120 цм и тежина 16 кг. Максимална забележена старост кечиге је 26 година.
Кечига живи у великим низијским рекама црноморског слива. У Србији се Дунаву, Сави и Тиси, и све је бројнија у Великој Морави. Она се у налази на најдубљим местима реке, обично је при дну, или на самом дну. Само увече и ноћу одлази на плића места, и ближе обали, где претреса све рупе и удубљења. Воли тврдо, каменито и пешчано дно, чисту, кисеоником богату, прохладну и прилично брзу воду.
Ово је једини представник јесетри који целога живота живи у слаткој води.
Кечига зиму преживљава у потпуном миру у већим дубинама доњих токова
река, а при отопљења току пролећа сели се узводно ради парења. Мрести се од марта до јуна, када женке
полажу 11.000-140.000 јајашаца у песковитим или шљунковитом дну на
дубини 3-4 м. У првих девет година што је женка старија, то више
јајашаца положи. Након тог узраста број јајашаца опада. Након оплодње
женке напуштају гнездо, док мужјак остаје, настављајући да се пари са
другим женкама. Након излегања млађ се под утицајем струјања реке сели
ка ушћу, где се храни разним организмима дна, првенствено мекушцима и
главоношцима.
Након мреста кечига постаје изузетно прождрљива и лако се лови. Тада излази на разливе где се храни ситним воденим животињицама, ларвама инсеката, црвима којих у води тада има пуно. Дању се држи дубоких вирова и јама у речном кориту са каменитим шљунковитим и глиновитим дном, релативно брзим струјањем и чистом водом. Углавном ја на дну : у плићаке залази само у сумрак и ноћу. Притом је врло опрезна и чим наслути опасност, нестаје у дубини.
У касну јесен јата кечига скупљају се у доњим токовима река, где већи део зиме проводе у кртозима. Као и код многих других риба, зими су физиолошки процеси код кечига успорени, исхрана се своди на минимум и рибе западају у стање обамрлости.
