СКОБАЉ
латински: Chondrostoma nasus
енглески: nase
припада породици Cyprinidaе
Минималнa дужинa улова 20cm, максимално 10 риба дневно
Ловостај од 15. априла до 31. маја.
Скобаљ је слатководна риба са коштаним скелетом кошљорибе и истовремено припада и мекоперкама и породици шарана.
Након шест до седам година, што је пристојна старост за скобаље, нарасте до 50-60 цм, а тежина му може бити и до 2,5 кг.
У Европи скобаљ (подуст, тинташ) насељава воде северног дела Француске и Холандије, затим средњи део Немачке, средњи део Русије, обале Каспијског и Црног мора. Постоји преспански, скадарски и охридски скобаљ који у овим областима представља привредно важну рибу. Приморски скобаљ живи у Сочи. Код нас скобаљ живи у водама дунавског слива и насељава све регионе од низијских до пастрмских. Најбројнији је у региону мрене. Одлично се прилагођава хладним водама, а осетљив је на загађене и брзо се повлачи из њих. Скобаљ има миграторна кретања због мреста или боље исхране и могу бити узводна и низводна, чак и из једне реке у другу.
Скобаљ има издужено, витко тело, покривено правилно распоређеном крљушти. По боковима и трбуху је сребрнкастобеле боје, а по леђима је црнозелен. Леђно пераје је
сиво, а остала су црвенкаста. Репно пераје обрубљено је тамном ивицом.
Горња вилица му је издужена, изразитo унапред истуренa у односу на доњу, па га зато зову подуст.
Има рожнате и оштре усне, која су постављена надоле испод овећег носа, јер њима струже алге са
камења и дна. Унутрашњост трбушне шупљине пресвучена је црном опном, па га негде
зову и тинташ.
Скобаљ насељава планинске реке и потоке, и преферира хладне воде богате кисеоником, са тврдим дном. Kреће у великим јатима и храни се алгама - епитафон - и муљем које скида са крупног шљунка и камена. По овим карактеристичним траговима може се, у бистрој води, лако одредити подручје на ком се задржавају јата са крупнијим примерцима. Насељава брзе воде у којима живи са мреном, кленом и плотицом. Када је вода бистра треба га тражити у главном току, а када се замути прилази обали и ту тражи храну. Скобаљ може да живи и у стајаћим водама, али их не воли и избегава их.
Основнa исхранa je алга, али се радо храни и ларвама, рачићима, а ако му се укаже прилика једе и ситну рибу. Искључиво је риба дна,изузев у спарним љетњим данима када понекад излази на површину воде.
Та миграција почиње половином марта, када јата скобаља одлазе у веће и чистије притоке, што узводније, да обаве своју репродуктивну функцију. На том путу скобаљ троши много енергије коју надокнађује појачаном исхраном. Због недостатка алги које се у то време још нису формирале скобаљ се храни ларвама инсеката и рачићима. Тада га треба ловити на средину белог хлеба, уз претходну прихрану. Када се измрести, враћа се у матичну реку највећом могућом брзином. На том путу једе само у кратким интервалима, тако да губи на телесној маси. То је једини период када скобаљ плива главом окренут низводно.
Скобаљ се лови лаганим штапом који се све време држи у руци, јер је скобаљ врло опрезан и неповерљив. Ако осети да нешто није у реду, у стању је да испљуне мамац.
Скобаљ напада мамац од два сата после изласка сунца, па до 11 сати. До тада се наједе, па престаје да гризе све до 15 сати, када поново постаје активан, мада не као пре подне. Једно је сигурно, скобаљ је дневна риба и мало је оних који су га упецали ноћу.
За добар улов риболовац треба да има добре
рефлексе и да познаје технику лова скобаља. Треба га прихрањивати расквашеним
белим хлебом. Када прође мај и када се при обали формирају колоније алге
клодофора, скобаљ напушта матицу и прилази тим теренима.
У јуну свој јеловник обогаћује храном животињског порекла и тада га треба ловити ларвама Епхемероптере и тулароша, које налазимо испод камења и потопљених предмета. Те мамце напада буквално сва риба, а за скобаља и мрену је права посластица. За хватање тих ларви потребни су добри рефлекси, јер се брзо крећу. На удицу се каче отпозади. За оне који не воле да тумарају по води, послужиће црвена глиста. У јуну се најбоље лови од изласка сунца па до 11 сати, и од 15 сати до сутона. Крајем јуна, када алге почну да труну и скобаљ мења место. Сада, много снажнији, одлази у матицу.
У октобру и почетком новембра скобаљ опет мигрира у великим јатима и успут обилно једе, прикупљајући залихе за зиму, јер у зимовницима, због пренасељености, нема довољно хране. У јесен се јата држе приобалних зона, а када су у зимовнику, запоседају средишњи део реке и нагло смањују узимање хране.
Од друге половине новембра, па до краја децембра може се уловити тек понеки комад. Поново се јавља у јануару ако се задовоље следећи услови: температура од -3 до +5 степени Ц, стабилан и низак водостај, претежно сунчано време. Под тим условима скобаљ може да се лови до краја фебруара.
Мамци за скобаља су: средина белог хлеба, француски хлеб за риболов, комади белих дудиња, црвићи из меса, црвена глиста. Месо скобаља припада најнижој категорији, пуно је костију и мало је горко. У спортску рибу је уврштен само због начина на који се лови.
