ЦРНКА
латински: Umbra krameri
енглески: muddminow
припада породици црнки (Umbridae)
Трајно забрањен лов
Мада заступљена у водама широм Европе, сматра се ретком и угроженом врстом.
Макс. дужина: до 11 cm. Макс. тежина: до 27 г.
Умбра, има леђна пераја која почињу од половине тела. Леђна пераја има више од 14 шипкица, која су готово једнаке дужине. Глава је релативно дугачка у односу на тело. Зуби постоје само у доњој вилици, ситни су и бројни, а поређани су у 3 – 4 реда и окренути ка унутра. Леђа су тамна или тамноцрвена. По телу умбре се налазе тамне пеге. На леђној и репној пераји налазе се тамне пеге које су поређане у једном реду. Дуж горње половине тела протеже се светло жута пруга.
Умбра изворно долази из слива Дњестра, Пруда и Дунава, а опстала је само у неким.
Сматра се ретком врстом која изумире.
Живи у стајаћим и споро текућим водама, где су услови за живот
других врста доста неповољни. Добро подноси недостатак кисеоника у
води, јер за дисање користи рибљи мехур узимајући атмосферски ваздух
са површине воде. Може издржати на влажном месту и до 10 сати без
воде. При опасности од исушења, закопава се у дно.
Код нас, умбра - у народу позната као мргуда - је природна реткост и живи само у Засавици - речици која је дуга 33 километра, а тече северном Мачвом и јужном Војводином. Да би разноврстан биљни и животињски свет био очуван, сама Засавица и њено приобаље површине 671 хектар стављено је под заштиту државе 1997., као природно добро од изузетног значаја.
Умбра се мрести у пролеће од априла до маја. Икру, женка полаже на приобалним поплављеним теренима међу воденим биљкама. Јаја женке одлажу у гнезда које све време брижљиво чувају. У време мреста, код мужјака подрепна пераја постају сивозеленкасте боје. Полна зрелост се постиже у другој години.
