ПАСТРМКА - поточна
латински: Salmo trutta - morpha fario
енглески: trout, brown trout
припада породици пастрмки
Минималнa дужинa улова 25cm, максимално 3 рибе дневно
Ловостај од 1 октобра до 1 марта.
Поточна пастрмка, брза, веома лепа слатководна риба која живи у бистрим, чистим и брзим потоцима и рекама, а припада фамилији Salmonidae.
Природа је заиста била веома дарежљива према овој риби. Складно јој је обликовала тело, подарила богатство боја и декорисала црвеноцрним тачкицама, створивши тако од ње лепотицу слатких вода. Укус меса и карактеристике праве спортске рибе уврстиле су је у врх табеле. Крупнија пастрмка је сан многих спортских риболоваца.
Поточна пастрмка има већу главу са тупом њушком и великим устима у којима су веома оштри зуби. Пераја су јој заобљена и чврста и прилично широка. Леђа су јој у зависности од станишта тамнозелена, тамносива или тамносмеђа, а понекад готово сива. Бокови су јој обично зеленкасти или жућкасти, а трбух сребрнаст, жућкаст или светлосив. Има лепо и пропорционално тело и убраја се у добре и брзе пливаче.
Поточна пастрмка се распознаје по црвеним или црним тачкицама по телу. Црвенкастих тачкица обично има нешто мање и могу бити у преливима од јаркоцрвене до светлоцрвене боје. У време мреста боје постају нешто интезивније, јаче и лепше. Она која живи у плићим водама, где је дно шљунковито, обично је светлијих боја, а ако настањује дубље воде, пећине или шпиље, скоро је црна. Младе пастрмке се од старијих разликују по боји, која им се устаљује тек после друге године. Пастрмке које настањују исту реку могу се разликовати у зависности од места живљења, па се догађа да се пастрмка из горњег тока реке доста разликује од оне из доњег тока исте реке.
Пастрмке у нашим рекама Јерма |
 Млава |
 Темштица |
 Височица |
Поточна пастрмка је риба брзих, хладних и бистрих планинских река, и потока, богатих кисеонуком, са шљунковитим или песковитим дном, на надморској висини већој од 500 метара. Скрива се под корењем дрвећа, камењем или издубљеним деловима обале. Насељава речне токове одмах иза изворишта, али залази и низводно у регион липљана.
Храни се различитим организмима: рибама, ларвама водених инсеката, икром других риба, инсектима који лете на површином воде и падају на воду, рачићима и другим бескичмењацима.
Полну зрелост достиже у 2-3 години. Мрести се од октобра до краја фебруара, што зависи од временских прилика. Мужјак и женка, репом и главом, ископају јаму око 20 cm у коју женка положи 500 до 3000 јајашаца икре, наранџасте боје величине око 5 mm, коју мужјак одмах оплоди. После оплодње икре "гнездо" покривају слојем песка да га заштите од бројних непријатеља.
Инкубациони период траје, зависно од температуре воде од 60 до 90 дана. У природним плодиштима млађ остаје до почетка јесени. Када нарасте до 10 цм дужине сели се у дубље и мирније воде у потрази за храном. У првој години једнике нарасту 10, 14 цм. Ове рибе имају тзв. „младалачко рухо“, истакнуто са десетак црних вертикалних мрља на боковима тела. Са порастом млађи нестају ова обележја. Тотална дужина двогодишњих јединки може достићи 20 до 25 цм, а тежина 150 до 200 г.
Поточара расте доста споро. У пастрмским рекама са довољно хране нарасте до 50цм и 1 кг.
У доба мреста изражена је полна разлика: женке имају заобљен трбух и црвен набубрели полни отвор, док су мужјаци уског трбуха и немају набубрели полни отвор, али се одликују веома развијеном доњом вилицом у облику куке.
Пастрмка као аутохтона врста насељава воде Евроазије и северне Африке. Распрострањена је на подручју од северне Норвешке и североисточног дела Русије па на северу до планине Атлас у северној Африци на југу, и од Исланда на западу до Аралског мора на истоку.
По већој густини насељености поточном пастрмком код нас се истичу: Градац, Рзав, Тара, Моравица, Студеница, Ђетиња, Горња и Доња Трешница, Љубовиђа, Млава, Височица
Постоје три различита еколошка облика које поточна пастрмка развија у зависности од услова станишта:
- Salmo trutta forma fario – рeчни облик
- Salmo trutta forma lacustris – језерски облик
- Salmo trutta forma trutta – морски облик
Морски и језерски облик представљају миграторне популације.
Морска форма живи и храни се у мору и мигрира у реке на мрест. Језерска форма насељава језера, а на мрест
мигрира у реке или у плиће делове језера. Речни облик увек насељава речно станиште
у оквиру кога може да више
или мање мигра.
Утврђено је да у Европи постоји 5 линија (филогенетскох група):
1. јадранска линија
2. средоземна (медитеранска линија) линија
јадранске и средоземне линије
имају велики број ситних црвених и црних тачака које
су неправилно распоређене по целом телу, као и 4 широка тамна појаса, која као обруч обавијају тело и то један у нивоу главе, два у
нивоу трупа и један у нивоу репа.
3. дунавска линија
Има црвене и црне тачке подједнако заступљене и равномерно распоређене по целом телу.
4. атлантска линија
Има карактеристичну црну пигментацију која преовладава над црвеном и налази се углавном на трупном делу непосредно иза главе.
5. марморатус линија
Има карактеристичне мраморне шаре по којима je и добила име. Основна боја тела је маслинасто
зелена или браонкаста, а шаре се налазе на леђима и боковима тела и нешто су мање од основне боје. Поједини примерци могу имати и 4 широка тамна појаса.
