ЛИЊАК
латински: Tinca tinca
енглески: Tench
припада породици Cyprinidaе.
Трајно забрањен лов
Лињак - је риба из породице шарана. Насељава наше као и воде скоро целе Европе, а пренет је и у Северну Америку, Сардинију, Аустралију и Нови Зеланд.
Лињак је налик на већину шаранских риба, а и члан је те најбројније породице. Тело му је релативно здепасто и издужено, покривено густим слојем слузи. На први поглед се чини да уопште нема крљушти, али оне су ситне и дубоко усађене у кожне наборе. Сва пераја су обла, с тим да су већа и дебља код мужјака и представљају карактер за распознавање полова.
Репно пераје је слабо усечено. Ободи свих других пераја су заобљени. Већ од друге године , мужјаци се разликују од женки , јер им је негранати зрак у трбушним перајама задебљао. Трбушна пераја су код мужјака већа и преломљена, а код женки су мала и заобљена.
Оно по чему се разликује од других риба је његова боја: "мочварно" зелена (тамна) основа са златним сјајем, са нијансама од жућкасто смеђе до зеленкасто сиве на боковима , жућкаста на трбух и светлоцрвене очи. Уста лињака су постављена косо надоле, а на крају где се саставља горња и доња уста има брчиће, један пар. Дубље у устима се налазе зуби у једном реду и повијени унутра. Глава и очи су му крупни. Чуло укуса му је веома развијено, а вид слабији. Боја је у директној зависности од средине у којој живи.
Лињак је становник стајаћих и споротекућих вода: бара,
језера, нижих делова реке, мртваја, рукаваца. Посебно воли блато и глиновиту подлогу са густом
вегетацијом. Може да преживи у водама у којима скоро нема кисеоника или
неко време да живи ван ње, да поднесе високе љетње и ниске зимске
температуре и да се закопава у муљ. Све ово чини лињака неосетљивим на
физичке воде, па зато и може да настани мале, зарасле базене у којима би
многе друге рибе угинуле.
Мрести се у плитким водама, у касно пролеће и рано лето (од маја до августа). Ситну и љепљиву икру, 300.000 до 400.000 комада, женка одлаже на плитка места, водене биљке и само дно, при температури од 20°Ц. Мала зелена јаја излегу се за шест до осам дана у ларве, које поседују лепљиву жлезду којом се прилепе за листове биљака и тако остају још неколико дана. Када апсорбују жуманце јајета почињу активно да се хране зоопланктоном, планктонским ларвама ракова и инсеката, црвима и другим сићушним животињама које чине фауну дна. Одрасле јединке се хране инсектима и ларвама, пужевима и црвима са дна које ископава својом рилицом.
Интезивно се храни само лети, а при температури од 4°Ц престаје да се храни. Тада се закопава и прелази у зимски сан, као и друге шаранске врсте. При наглом загревању воде, физиолошке функције организма му се поремете. Тада прекида са храњењем, леже на дно и мирује.
Полну зрелост достиже у трећој или четвртој години живота, при дужини од 20 cm. Иако мужјаци сазревају раније од женки, брзина раста је у корист женки. Животни век Лињака је 10 година, максимална дужина је 70 cm и тежина 8 kg. Овако крупни примерци уобичајени су само за рибњаке. , док се у осталим водама капиталцима сматрају и примерци од 2kg. Просечна величина лињака код нас је 30 до 40 цм.
Лињак је угрожена врста и све је мање има у нашим водама. Разлог
је у непрестаном смањивању његовог природног станишта, бара и
мочвара. У неким деловима света лињак се сматра доктором других
риба. Његова слуз се сматра изузетно лековитом и верује се да риба
која се очеше о њега бива излечена од сваке рибље болести. У средњем
веку сматрало се да лињакова слуз лечи од зубобоље, главобоље,
мигрене и многих других болести. Такође вровало се да штука не
напада лињака због његове мистичне моћи.
Веома је цењен у исхрани, јер има бело, сочно и укусно месо и узгаја се у шаранским рибњацима. З бог квалитетног меса цене га и спортски риболовци нарочито у Западној Европи.
Лињак се храни скоро искључиво са дна, претурајући муљ. Тада га одају мјехурићи на површини воде. У муљу проналази животињице као што су мале пијавице или ларве инсеката. Од крупнијих животиња лињак се храни глистама, пужевима, шкољкама па некад и ситнијим рибама. Једна од највећих заблуда је да лињак једе водено биље. Углавном се храни у сумрак и ујутро, врло ретко ноћу. У току зиме пада у сан и не храни се уопште. Већину времена проводи на дну воде, обично сакривен у трави. Ноћу понекад излази из заклона у отворену воду, али и близу обале како би се нахранио.
