ВИЈУН
латински: Cobitis taenia
енглески: spined loach
припада породици Cobitidae.
Вијун је слатководна риба са коштаним скелетом кошљорибе и истовремено припада и мекоперкама и фамилији Cobitidae.
Вијун углавном живи у мирним водама. Младе јединке се хране рачићима, а одрасле различитим воденим бескичмењацима. Распрострањена је широм Европе. У Србији живи углавном у водама црноморског слива.
То је мала риба која може да нарасте до 15 cm, али је обично дуга 6 до 7 cm.
Вијун је риба светложуте боје, која дуж бокова има низ тамносивих пега, које се често спајају у широке пруге. Изнад њих су мање пеге неправилног облика, које врло често могу да се формирају и у траку. Има шест брчића на устима и то четири на рубовима, и у угловима по један. Крљушт му је ситна и нежна. Леђне и репне пераје су му пегасте,а остале жучкасто-сиве боје без пега. Сакрива се у песку и муљу, где се закопава.
Мрести се од априла до јуна и икру одлаже на водено биље или на камење. Плодност је 100.000 до 150.000 јаја. Постаје полно зрела када је дуга 6-8 cm.
ВЕЛИКИ ВИЈУН - ВИЈУНИЦА
латински: Cobitis elongata
енглески: Balkan loach
припада породици Cobitidae.
Махимална дужина 16цм.
Живи у сливу Дунава и то само на подручју земаља бивше Југославије, Румунији и Бугарској.
Вијуница има ваљкасто тело и дугу, бочно спљоштену главу. Уста су мала и окружена с три пара бркова. Тело покривају ситне крљушти. Основна боја тела је жутобела, с уздужним низом тамносмеђих пега који се протежу од краја главе до почетка репне пераје.
На леђима има 12-19 пега, а на боковима 10-13. Од ока до краја горње усне протеже се тамна пруга која се иза ока дели. Бочна пруга садржи свега неколико крљушти, а пружа се од шкржног поклопца према задњем делу тела.
Разликује се од Вијуна по нижем и дебљем телу. Црна пега у основи репне пераје је косо постављена, док је код Вијуна вертикална. Изразита тамна пруга спаја пеге у доњем бочном низу. Дужина прсне пераје код Вијунице, за разлиу од Вијуна, стане 3 пута у размак између почетка прсних и трбушних пераја.
Јавља се само у брзим текућим водама са песковитим, шљунковитим и каменитим дном, углавном у зони липљена, мрене и деверике. Дане проводи укопан у дно, а активан је и храни се ноћу. Храни се ситним бескичмењацима и биљним остатцима. Велики вијун полно сазрева у другој години. Мрести се од априла до јуна, у плитким, чистим текућим водама.
ЗЛАТНИ ВИЈУН
латински: Sabanejewia aurata
енглески: golden loach
припада породици Cobitidae.
Махимална дужина је 10 цм.
Распрострањен је само на Балкану, тј. она је балкански ендем. Живи само у притокама Дунава и Егејског мора.
Тело је знатно издужено и спљоштено са страна, тако да је мала разлика између најмање и највеће висине тела. Иза леђне пераје добро је развијен кожни гребен. Дужина главе стане 5,2-5,6 пута у дужину тела. Уста су доња. Коштане израслине испод очију су добро развијене. Тамних пега на боковима тела има од 12-16 и оне су косе и широке. Пеге на леђима су црвенкасте, има их 10-12, а одвојене су једна од друге светложутим пегама. Леђна и репна пераја имају 4-6 редова тамних пега. На основи репне пераје налазе се две тамне пеге. Леђа су обично маслинасто зелена са мраморном шаром а бокови златно смеђи. Испод очију има двоструку бодљицу (трн), која је сакривена у кожни набор. За златног вијуна посебно је карактеристичан кожни набор (гребен), који се пружа иза леђног и подрепног пераја.
Живи у горњим и средњим токовима река, али не залази у пастрмски региону, као ни у доње токове и ушћа. Код нас се углавном налази у мањим притокима већих река, па је и то можда разлог слабе истражености.
