ПАСТРУГА
латински: Аципенсер стеллатус
енглески: stellate sturgeon
Трајно забрањен лов
Јесетарске врсте представљају изузетно интересантну групу, која постоји већ више од 250 милиона година и која је преживела катаклизме које су збрисале многе друге облике живота.
У нашем делу Дунава живи шест врста риба из породице јесетри, или тачније: пет врста долази у Дунав ради мреста, док је шеста, кечига, стални становник слатких вода.
Реч је о моруни, руској јесетри, атланској јесетри, пастругу и симу.
Некада је ових риба било у неупоредиво већем броју, али је изгредња ђердапских брана прекинула њихов пут.
Паструга је миграторна риба.У пролеће и јесен улази из мора у реке ради мрећења. Оне које улазае у јесен, зимују у реци, а мресте се у пролеће и почетком лета следеће године. Паструге које у реке улазе у пролеће, мресте се у лето исте године.. Ове друге су теже и плодније. од првих. До миграција паструге у Дунаву долази одмах након миграције моруне и руске јесетре.
Поред сливова Азовског, Црног и Каспијског мора, присутна је и у сливу Јадранског мора. До
најранијих миграција паструге долази у речним системима Дунава,
Урала и Волге.
Паструга је типична бентосна врста, и насељава приобалне делове мора. За разлику од већине других јесетарских врста, може се наћи и у средњим и вишим слојевима воде. Током зиме се углавном креће ка већим морским дубинама, док се током пролећа и лета враћа у плиће приобалне воде. У рекама избегава јаке струје и остаје на плићим местима, док се приликом миграције креће у области главног речног канала. Преферира глиновито или песковито дно.
Паструга достиже дужину од 220 цм, и тежину од 80 кг. Има од 9 до 16 дорзалних (леђних) и од 9 до 14 вентралних (трбушних) плоча. Латералне (бочне) плоче, којих има од 26 до 43, су специфичне по томе што су међусобно у значајној мери размакнуте. Рило им је уско, јако издужено и спљоштено. Дужина рила износи више од 50% дужине главе, и по томе се разликује од осталих јесетра. Доња усна је расечена, а брчићи су кратки и без реса.
Максимална забележена старост паструге је 27 година.
Достижу полну зрелост раније него већина других
јесетарских врста, изузев кечиге. Мужјаци постају полно зрели
између 4 и 7 година старости, а женке са 10 година. Паузе између два мреста трају
најмање 3-4 године.
Паструга преферира топлија станишта, па се мрести касније него моруна и друге јесетре, у Дунаву током маја и јуна, на температурама између 17 и 23ºC. Оптимални услови за мрест су велике брзине протока воде и дно које чине стење, камење и шљунак. Плодност женки је од 30 до 380 хиљада јајашца. Икра се залепи за подлогу.
После мреста Паструга одлази у море. У море одлазе и младе рибе после изласка из јаја. Млађ се храни ларвама инсеката, раковима а одрасле рибе мекушцима, раковима и рибама.
