река Топлица
Испод Сувог рудишта, једног од јужних врхова
Копаоника, извире река Топлица. Име је добила по низу топлих вода
које избијају из дубине земље, готово свуда дуж њеног тока. Само у
Луковској Бањи има чак 13 изворишта на малом простору, а сваки од
њих даје воду разлићите температуре и хемијског састава.
Топлицаје је највећа лева притока Јужне Мораве, чији ток има дужину од преко 130 км. Слив Топице захвата површину од 2.180 км². Просечан проток воде на ушћу је 14 м³/сек. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница.
У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 км протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тесна“.
Низводно од Куршумлије протиче кроз Топличку котлину. Долина јој је широка и
плитка. То је некадашња „Топлица Равна“.
Дужином целог тока обогаћују је воде многобројних притока са Копаоника, Јастребца и Пасјаче, које су углавном без или са врло ретким рибљим насељем. У горњем току има ширину од 8 до 10 м, бујична је са честим брзацима и вировима, бистре и хладне воде. У средњем и доњем току достигне ширину корита до 15 м. Дубина воде је 0,5, па до 2 метара у неким вировима. Типични је представник река које имају и салмонидни и ципринидни регион. У горњем току реке обале су обрасле жбунастом вегетацијом и дрвећем, пре свега крупном леском, док је средњи и доњи ток са врло ретком вегетацијом и са различитим пољопривредним културама на обалама.
Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази
у равницу Добрича и до ушћа, испод зидина града Копријана или у народу познатог
Курвин града, има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током.
Оно што је најзанимљивије је чињеница да Топлица прави круг око брда Хисар и при томе целих педесет метара тече узводно. На том делу тока река је неуобичајено мирна и делује као да не протиче.
Ова природна појава, која се стручно зове "епигенија", не постоји нигде другде у Европи.