Облачинско језеро
Облачинско језеро је природно језеро у југоисточној
Србији, двадесетак километара западно од Ниша, у близини
Малог Јастребца. Језеро се налази недалеко од Биљешке чуке (464
м), крајњег огранка планине Јастребац, на надморској висини 275
метара.
Језеро је приближно округлог облика, дугачко је 550, а широко 450 метара. Преко лета дужина његове обалске линије износи километар и три стотине педесет метара, а највећа дубина – око пет метара. Језеро се простире на површини од око 23 хектара.
Настало је почетком шездесетих година прошлог века када су исушене Облачинске баре и претворене у језеро. 1965. године изграђен је мотел и земљана брана, а корито некадашње забарне површине је продубљено, напуњено водом и, наравно, порибљено.
Део бедема с јужне стране повремена језерска отока је ерозијом снизила, па се због тога није могло образовати пространије језеро. Да би задржали висок ниво воде, људи су преградили отоку, те је реч о комбинацији природног језера и вештачке акумулације, која је пространија и дубља од првобитног језера
Вода је стајаћа, а од пре неколико година у језеро се доводи чиста планинскоа вода из крајковачког потока, тј. Крајковачкој језера. У те наменске сврхе је изграђен и засебан систем, три километра дуг, за ревитилазацију језера - упумпавање воде у облачинску акумулацију.
У рано пролеће, кад оживе и набујају околни планински потоци, услед топљења снега на Малом Јастрепцу, расте и водостај – за око метар. Осим, овог природног и вештачког начина упумпавања воде, језеро се све време водом допуњава и преко подземних врела, има их чак – 90! Зато су сва досадашња еколошка мерења указивала да је реч о релативно чистој језерској води, која, једино, преко лета, када рапидно опадне водостај, губи на проценту кисеоника па самим тим и на – чистоти. Иначе, проценат таложења муља није велики, што умногоме олакшава лов ципринидних врсти – дубинским методама.
Језеро је најдубље негде на
средини, али идеални за риболов су приобални делови,
нарочито ревир код бетонске бране, и Мотела “Језеро”.
Ту се налази и бетонска писта за такмичење
на којој нишки риболовци организују
надметања у лову удицом на пловак, док су чланови шаранске
секције организовали друго коло мастер лиге лова шарана.
Језером доминирају шаранске врсте риба. Примат припада бабушки, затим шарану, амуру, толстолобику и ситним примерцима амурског чебачока, кога су Нишлије прекрстили у „усисивач“, јер усисава, трза на малтене све месне мамце. Један од крупнијих шарана, уловњен на овој води, имао је 15,7 кг, толстолобик 17,7 килограма, бабушка 1,4 кг…
На Облачини ловимо, две, условно их назовимо „врсте“ бабушке, прву – мутирану, мањи примерци с великом главом а ситним телом и другу класичну – тј. средњу, са високим, нормалним изгледом. Ову појаву ихтиолози тумаче различитим темпом раста рибе. У сиромашном амбијенту умањених услова живота, бабушке има у изобиљу а хране премало да се задовоље дневни апетити свих риба па је врста доста закржљала у развоју, долази до природне мутације и прелазак типичне, класичне форме у закржљалу.
Овај проблем покушава да се реши упумпавањем воде из крајковачког потока, тј. Крајковачкој језера, тако да ће се у овом некада доста забареном језеру пробудити живот и све врсте имаће оптималне услове за развој – на радост риболоваца!!