Бованско језеро

Бованско језеро  представља већ годинама, најпосећенију риболовну дестинацију у овом делу републике. Привлачи риболовце из Ниша, Крушевца, Лесковца, Прокупља,  Алексинца, Соко Бање .

Река Моравица је преграђена и од 1978. године је настала акумулација Бован (по истоименом селу). То је вештачко језеро дуго до 10 км, са највећом дубином од преко 30 м. на појединим местима. Богато је рибом, ту је сом,смуђ,  шаран, бела риба и право је уживање за риболовце.

Одмах по формирању акумулације, у периоду 1978-1980. године, највећа густина (врста) рибе регистрована је у популацији клена (54%) и говедарке (кркуше) од 40 одсто. Данас,  аутохтоних врста има у минорним количинама. Тренутно водом Бовна доминирају сомови, смуђеви, шарани, амури и толстолобици, које затим по броју прате бабушке, деверике, бодорке и беовице.

Скобаља и клена готово и нема, караш је нешто проређен а доста има смуђа, који се истина тешко лови. Ова грабљивица први пут је убачена у језеро пре отприлике 15 година а постављање смуђевих гнезда је обављено неколико пута. Најударнија акција спроведена је 1998. године, па је ова врста грабљивице уништила огромне популације амурског чебачока и сунчанице али, изгледа и клена и скобаља. 

У последње године језеро се далеко прочуло по уловима оријашких примерака - сома. У последњих  пет година из воде језера вађени су сомови од преко педесет килограма. Сом је у овој води нашао идеалне услове за развој. Прија  му и режим воде, и богат рибљи свет којим се храни.  Пеца се на сноп глиста, ровце и кедере, мање на вештачке мамаце. Најбоље ради у другој половини јуна, одмах после ловостоја.

Најпосеченији део за риболов је у сокобањском атару, између Клизишта и Вијадукта . Ту је дубина велика, јер језеро чини једну врсту ''кланца''. Посебно је интересантно да је укљештени део језера погодан за пецање капиталних примерака, пре свих сома, шарана и смуђа а у континуитету током сезоне добро раде беовица, бабушка, бодорка и деверика.

У овм делу се на дну језера налазе дебла потопљеног дрвећа, а због њих се сом тешко вараличари. Зато се ту највише користи класични дубински систем. Хватају се примерци од 8 до 15 кг, има и већих. Та чињеница условљава и употребу нешто јачег прибора - велике, јаке удице, предвез такође мора бити јак, због велике тежине рибе и честих ''закачаљки''.

Бовански смуђ се лови вараличарењем а највише  ''мувањем'' на мртвог кедера. Мува се у дубљим деловима језера, полаганим повлачењем, тик изнад дна.

 Некада је бабушка, у време (првог) мреста (крај априла и почетак маја) масовно изловљавана у плићацима око села Трубарево, али је на том простору, у време мреста - забрањен риболов. То је донекле спасило бабушку, као и осталу рибљу популацију,  од тоталног излова.

Бабушка се може ловити током целе године. Успешно се пеца хранилицом, мада је у последње време риболовци лове и  фидер техником. Зависно од сезоне, у пролеће, када је близу обале, пеца се на пловак, а лети и у јесен ефикаснији су дубински системи. Просечни ловни примерци су крећу се од 0,5 до једног килограма. Мами се различитим домаћим и куповним смесама - храном, а од мамаца се обично у пролеће користи глиста, у лето - месни црвићи, жито и пиринач (надувени).

Tоком већег дела сезоне лови сe крупна беовица, мада је пре неколико године била угрожена, заражена гљивицама - сапролегниома, због повечаног процента неметала у  муљу.

Доста риболоваца пеца на делу од старог Трубаревачког моста до Вијадукта, где је дубина много мања. Ту крупни сомови, а и друге врсте , долазе да се хране, па је на овом делу у шпицу сезоне веома тешко наћи слободно место за риболов.

Ради се и на уређењу језера. Тако је прва плажа, одмах испод насипа по доласку на језеро са Алексиначке стране,   сређена, насипан је шодер,а постављени су и дрвени столови, клупе и сунцобрани. На другој је посипан само шодер. И Сокобањска страна Бованског језера је сређена, насипан је шодер, постављени су дрвени столови, клупе и сунцобрани.

На Бованско језеро стиже се са магистралног ауто-пута Београд-Ниш. Скреће се за Алексинац па даље регионалним путем за Соко Бању. Одмах по изласку из села Бован поћиње језеро, које се простире све до села Труберевца. Пут је релативно добар али узан, па је потребно нешто опрезније возити.  На самом језеру, односно главној плажи изнад села Бован, у јеку туристичке сезоне постоји неколико ''полудивљих'' угоститељских објеката а у селу и пристојан угоститељски објекат и неколико продавница мешовите робе.

Део Бованског језера од Трубаревачког моста па до потопљеног моста се сваке године проглашава за мрестилиште у периоду од 01.03. до 01.07. када је и забрањен сваки вид риболова. Ту се углавном мресте све врсте риба а посебно караш, деверика, бодорка и шаран од чијих ритуала буквално прокључа вода. Мрестилиште је 24 сата под будним оком рибочувара. У периоду мреста се водостај Бованског језера одржава константним како оплођена икра не би завршила на сувом и тако била уништена.